Српски сион

Б р . 25 СРПОКИ СИОН

зарији —, у богословском семинару, у семеништу манастирских иитомаца и у благодјејанију. У дворским је трааезаријама било иостављено за 70 особа, а и у семинару, семеништу и благодјејанију је било за многе постављено. У дворским је трапезаријама ручала елита, у мањој је нредседавао Г. енископ Георгије Летић, у семеништу манастирских питомаца ручало је монашко свештенство; у богословском свештенство мирско, учитељство и многи световњаци, а у благодјејанију неки изасланици општински. А мно'и су ручали и у хотелу код Торера и кир Мите. У семеништу маиастирских нитомаца, наздравио је Његовој Светости патријарху бираним речима најстарији игуман међу настојатељима МитроФан Павловић из Шишатоваца, коју су здравицу сви стојећи нрисутни бурним и радосним гласом поздравили и Тон деснотин, тронар св. Оцу Николају и св. везкм. Димитрију отпојали. На предлог настојатеља семенишког, изабрана је депутација од 4 лица, која је отишла у двор и Његовој Светости у име искунљених за семенишким столом настојатеља, гости^у Његових, поздрав у наздравици Н>ему изречени, као и синовну љубав и потпуну оданост нредавши изјавила, што је Његова Светост очинскимилостиво примила и на високо знање узела. Изасланици су по том, вративши се у семениште известили о мисији примљеној. ПреФект богословског семинара др. Вићентије Вујић као домаћин наздравио је: Високопренасна, пречасна и врло поштована Господо! Свима нам је познат узрок данашњега радосног састанка нашега у светој задужбини овој, свима нам је срце пуно миља, што дочекасмо славу данашњу славу сјајну, величајеу и необичну. И миљем узбуркани осећаји срца мога не дају речима, да у достојно руво заодену мисли и излив срца о данашњој слави и Слављенику узвишеном! Није то, врло цењена Господо, слава обична. јубиларна, пролазна; то је слава, којом историја маркира поједине важне

стр . 753.

перијоде и одсеке своје и предаје их потомству записане словом златним и не избрисивим; то је слава којом овдашњи народ српски слави подесетгодишњи перијод културне историје своје понаособ црквенопросветнога живота. Не ћу да набрајам велика дела уввишеног Слављеника, светог патријарха Георгија, она су Вам свима позната, али осведочен сам, да ћу дати израза најискренијим осећајима свију нас, ако подигнем ову чашу у здравље и дуг живот Нзегове Светости са молитвеним жељама, да узвишени Слављеник узмогне наставити свсј спасоносни рад до крајњих граница људскога века! У то име кличем из дубине срца и душе своје: Живела Његова Светост, Преузвишени гооподин Патријарах српски Георгије на многа љета! Живео! Живео! Живео! Управитељ више женске школе у Сомбору Јовап Влагојевић, наздравио је после префекта Вујића: Многопоштована Господо! Дозволите и мени као човеку из грађанскога реда, да коју кажем. Данашња прослава је заиста ретка прослава у српском народу, јер је слава и редак човек по навршетку 50-годишњега рада Богу и народу. БЕ>егова Светост, преузвишени госп. Георгије Бранковић патријарх наш за време свога патријарховања учинио је више добра народу своме, него и један митрополит и један патријарх у митрополији Карлавачкој, од како она поотоји. То доказује његов рад, казују његова дела на сваком кораку. Нзеговом опрезном оку ништа није умакло, он ништа није превидео. И сад, у дубокој старости већ, када др} 7 ги људи малаксавају и телом и духом, он свежином ума свога заснова нове закладе, подиже нове школе, пружа нове изворе књижевности нашој и служи најлепшим примером народу своме. И данас смо чули из уста његових, да ће своје мило чедо, фонд Св. Саве, још оснажити и нова полета му дати, јер види да нам је тај просветни ослонац понајпречи, а не ће заборавити и ни једне