Српски сион

О тр . 754.

ОРПОКИ СИОН

Вр. 25.

друге гране живота народнога. Зато се топло помолимо свевишњем Творцу небесном, да нам овога племенитога добротвора народнога одржи жива, крепка и постојана здравља, себи на славу а народу српском на дику и понос још на многаја љета! * * * Кад је сервиран шампањац, подиже се Његова Сввтост, а устадоше са свијих места и сви гости, Његова Светост јасним гласом напомену, да овога дана слави тројаку славу, храмовну славу катедралне цркве, св. оца. Николаја, педесетогодишн>ицу свештеничке службе своје и указану му необично велику милост Његова Царског и Апостолског Краљевског Величанства, Премилостивога свога Господара и Краља Франца Јосифа I. Зато и подиже прву чагну у славу Богу, у част и спомен св, оца Николаја, а у здравље љубљенога краља Франц Јосифа I. После Вога, највише знакова милости примала је — рече Нзегова Светост црква моја, добио је народ мој од премилог краља нашега Франца Јосифа I. После Бога — наставила је Шегова Светост тронутим гласом — благодаран сам и ја Његовом Величанству, јер све што јесам, јесам само милошћу Његовог Вели■ чанства, који ми је и данао приликом моје педесетогодишњице службе свештеничке велику милоет своју показао на начин такав, каквом се никада нисам могао ни надати. Овако високо одликовање, каквим ме је данас милост Пре јаснога Владара мога одликовала, изја вивши минајвишим ручним писмом својим не само своје највитпе призвање и задовољство са скромним мојим радом, него и подаривши ми велекрст узвишеног Леополдовог ордена. у чему ја гледам и осећам и љубави пуну пажњу најплеменитијега срца Владарева и спрам цркве моје православне и спрам народа мога српског, пуни вазда верну душу моју Престолу и Отаџбини неописаном радошћу и благодарношћ}/, којој с вама свима заједно кличем: Живио Премилостиви наш краљ Франц Јосиф I! Живио!

Бурни усклици: Живио краљ\ утишали су се истом онда кад су кроз пуцњаву прангија и звонење звона продрли у дворану мили гласи краљевке , коју је војничка музика свирала и која је стојећи и са побожном пажњом саслушана, а затим се клицање: Живио краљ! још дуго двораном разлегало. Другу здравицу рекао је јубилар у здравље високих краљевских влада у Будимпешти и Загребу, на челу са Преузвишеном Господом кр. угар, минастром председником бароном Фејерваријом и баном краљевина Хрватске, Славоније и Далмације грофом НејачевиИем, који су му у свакој, па и у овој радосној прилици засведочили своје високо и искрено пријатељство. И та је здравица стојећи саслушана и одушевљеним клицањем од гостију примљена. За мало диже се између гостију епископ Пакрачки г. Мирон, нашто се подигоше и сви остали гости. Он поздравља јубилара у име свију присутних и у име свију који данас поштеним срцем својим на Карловце помишљају Он рече: Живота нашега дани и године, то су р^дови и листови живота нашега књиге, у коју уписујемо дјела наша редом и добра и зла. Благо човјеку кадру добрима дјелима својима исписати и неколико само редака књиге живота свога, а посто пута благо му, ако је кадар да испише читаве листове дјелима својима за добро цркве своје, домовине и народасвога учињенима. Тако по сто пута благо и Вашој Светости, који сте још у раној младости својој изашли на поприште јавнога живота и рада и истрајали у борби за добро цркве своје, домовине и народа пунијех 50 година. А што је још више, сву ту дугу, а можемо рећи, и тешку борбу издржали сте Ваша Светост помоћу Божјом у пуној снази духа и срца, и ванредно добро очуваној снази тијела свога, и записали у књигу живота толика и добра и велика дјела. И за то данас послије 50 година живота и рада, Богом благословена и сјајно и данас признага и са највишега мјеста, а призната и од људи поштених