Српски сион

О тр. 758.

Вр. 2о.

умехничиу вредаоот комиозиције. Проф. Котур као коровођа и гимназијалди Карловачки као певачи и овом цриликом су стекли признања и показали и доказали, како се и музика негује у Карловачкој гимназији од како се бригом Н>. Оветости као врховног натрона и овај предмет увео у тој гианазији. Појава директора Карловачке гимназије Радивоја Врховца на чодијуму погорнице, као озбиљног просвегног раденика, овде као говорника, а рпоп поздрављена је једнодушним аризнањем и изразом „ж^вео!" Какав је његов говор. боље да речем мисли, ево га наводимо у целини, па нека га прочита ко жели. Ез1 аНдшД т поМз ргае1ег поз — има нешто у нама осим нас, и ретко је људско биће културнога света, у којем поред личнога смисла не би било трагова смислу за културну целину, којој припада. Нека се и тај смисао назива егоизмом, то је виши егоизам, који чим је већи све дубље захвата у опћи напредак. Израз је то индивидуалне снажне воље, која тако постаје добром вољом, управљајући се и развијајући се према умној вољи колектввној. У смислу томе обележено је у осталом све међусобно деловање између појединца и друштвене целине; без тога смисла не бисмо могли разумети ни једне од оних малих и великих жртава, из којах државе и народи у развитку своме црпу снагу своју. „Је ли инстинкт, ал' духовии вођа, овђе људско запире познање". Узимају људи преда се књиге и из њих уче проблеме, интересе и идеје, које једно време покрећу, и то може бити тачно ; али дух не говори само речима него и делима, вели један немачки писац нашега доба, Последње баш време истакло је цену човека воље и дбла; све људско образовање и цео историјски развитак огласио се као ствар сазнања и воље. По индивидуалној снажној вољи, која хоће и резултате, осећамо, да смо у своме времеву; у времену, које је истаоо крупно питање историјске ФилозоФије: да ли су људи ародукат својега времена, или они стварају време, да ли појединац или масе, велике јединице или широки слојеви. Чини се, да се једно од другога не

може одвојити, ма да то исто време сања и о неком вишем тилу човека, ради којега су остали тек „материјал к славном делу". Ми тако далеко не идемо, али будући да историја значи развитвк друштвеног сазнања и друштвене воље у одређеним приликама, она значи догађаје, на којима је друштвени ум учествовао и радио, а друштвени ум свакако је негде у мозгу друштвеног организма, те није чудо, што у историји народа пре свега ввдимо велике личности. И доиста! Погледамо ли на сјајневрхове светске исгорије на епохе еајвише културе, не можемо а да ве опазимо на њима печат духа или сеажне воље великих јединица. Велике јединице могу бити продукат својега времена, али оне не тону у своме времену ниги се подају различитим укрштении струјама и интересима, који обележавају садашњицу. Иетина ова потврђена је у науци више пута и на различите натине, који говоре о ивдивидуалној слободи, потребној за стварање, а које на овом месту пропуштамо наводити. Величина та не стоји сваки пут до висине положаја. као што то знадемо и из своје иеторије; не стоји ни до целокуп них друштвених прилика; јер кад се један народ или уопће друштвена целина са спољалњих или унутрашњих запрека неириродно развија, знаде се иојединац свесно подићи изнад тренутних интереса у друштву, те показује и доказује вишу душевну слободу мишљења и стварања. Имали смо за то примера у својој књижевној историји. „Ко на брдо, ак' и м&ло, стоји, више види но овај под брдом", и кад је то тако, онда нам је јасно. што такав појединац, стварајући на културном иољу, спаја прошлост са буд^ ћношћу и везује перијоде народне историје. Примењујући ова крупна начела на уски живот нашега народа, чијем развитку су од вајкада многе ^ставе сметале, у развитку његове културне државе у овим крајевима, на коју смо вазда били упућени у сврху одржвња свога; ко неће опазити, како се у наше време спајају и везују неколико перијода ове наше историје, не