Српски сион

СМ. 740.

Б р . 25.

виру на душу сиједога владике, пунећи је успоменама разнобојним из службе епископске и обнављајући у срцу Му разноврсне осјећаје. А они, које је за то вријеме благодаћу Духа светога родио цркви, да буду духовни родитељи толикима у њој, савијају се данас око душе и срца Његова, да Га опомену на наде и зебње, у којима их је родио. И тих крупних мисли и тих потресних осјећаја још није доста. Још се крупаије истичу, још се потреснији намећу. Благословои Божјим и вољом цркве и народа у њој, уздигнут је Он на прво мјесто у цркви нашој, уведен је у први пријеето њезиа, постао је Архиеиископом Ми• троиолитом нашим, Патријархом сриским\ Старање о свему у цијелој цркви, брига о свем народу у њој, исшцање нових свјетлива на небу цркве, снажење замућених извора животу цркве, отварање нових, вођење брода цркве да га не оштете бнјесни таласи помамне буре, утврђивање ударених и ударање нових чвретих ослонаца животу цркве и народа и остали безброј таквих иослова, како ли се данас све то оцртава у души Првоирестолника нашега, како ли запљускује срце Његово?! Сваки човјек за се може да живи о кори хљеба, уз мало воде. Али, не знам да ли бих рекао: благо, или бих јаукнуо: тешко оном, ко је постављен да се брине о животу заједнице људи, о животу народа. Хљебом и водом не одржава се народ у животу. Да народ живи, треба племенитије хране. Ко му је на чело дошао, тај га мора хранити срцем својим и мора му давати душу своју, ако хоће да народ под његовом влашћу буде жив и напредан! А уз то још мора и приираван бити да крвљу својом напоји пакосне завидљиве и грабежљиве звјерове, којих свуда има и који највигае вребају на оне, који су у највишој части и власти, јер што се човјек више диже, тијем је увијек и грому ближе! Какве мисли, какви осјећаји овлађују у часу овом, душом и срцем Патријарха нашег , при аоглеау на петнаест минулих година патријарашке службе, то нијесмо кадри ни слутити. А кад додамо томе још

и сјећање на личне радоети и жалости за дугих педесет година службе јавне и над свим још и еуд савјести која данас пита, да ли је све било онако, као што је требало бити; онда ћемо бар донекле појмити како Му сада срце куца при доказима данашњим Највише владарске милосши, данам преко нарочитог изасланика Високе кр. угарске владе, који Му је јутрос аред многобројним свједоцима предао Највише ручно иисмо Његова Цар. и Кр. Аиосшол. Величанства, иремилосшивог нашег краља Франца Јосифа I., у којем се са пријеетола владарева признаје вјерна Његова служба пријестолу и отаџбини и заслуге велике за цркву и просвјету у народу, ради чега Му подје-мје Владар, на начим досада нама непознат, знакове узвишенога Леопол ■ дова ордена; како ли Га је потресла љубав, нризнање и оданост браће у Христу, еиискоиа цркве наше, који југрос, пред иетим свједоц*ша, украсише часну главу Његову бијелом камилавком, досада невиђеном на глави ПрвопреЈтолника наше цркве, и моћи ћемо бар приближно замислити колико благодарности одаје данас душа Његова Богу, колико Му се узбуђено срце Богу моли. А у тој благодарности Његовој и у тим молатвама Његовим Богу, морамо и ми свесрдно учествовати. Свеза љубави, којом смо везани сви један за другога којом смо везани за Њега и 38 све оне, око којих се Он трудио и за које је Он радио, уважење на које ско обвезаеи спрам сиједе главе, поштовање које смо ао налогу Божјем дужни свагда исказивати епрам духовних својих отаца, а тијем више спрам првога међу њима, све нас то гсци и сили, да своју благодарност Богу и своје молигве особито дааас спојимо са Његовима. Па. 1В0 нас, свети Патријарше, у име свију, који осјећају дужн )ст да данас с Тобом заједно савију кољена своја пред пајмилосгивијим Иромислом небеским у најсмјер најој благодарности за сва добра и све благослове, којима је за пуних педесет година свештеничке службе Твоје обасипао Тебе, а преко Тебе и људе, прилике и одношаје, са којима си на разним положа-