Српски сион

Б р . 24. С РПСКИ СИОН С тр. Цј .

ПО МИЈ10СТИ БОЖЈОЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ПАКРАЧКЕ ЕПИСКОП, австријско-императорсног ордена гвоздене нруне II. степена каваљер, Благочестивом и благовјерном клиру и народу богохраниме епархије евоје мир и благоелов моли од евемогућег и милоетивог Бога и Спаеа Иеуеа Хрета, а од емиреноети евоје шаље архипаетиреки поздрав и братеко пјеливање. Божић нам је празник мира и љубави, празник радости и добре в о љ е међу људима. А како да нам и није Божић празник мира п љубави, празник радости и добре међу нама воље, кад је Ног тако љубио свијет, да је из једине љубави своје послао на данашњи дан роду људском Сина својега, који је учио људе праштати један другом, и живити у миру и љубави и с Богом и међу собом. Учио тако док је живио међу нама на земљи, учио тако и на крсту, кад је у самртнима мукама простио свима непријатељима својима и молио Оца својега, да им и Он прости, јер не знају шта раде. Ту науку Христову треба да имамо на уму и срцу свагда, а особито данас, кад се и по неродном обичају нашем мирбожимо у знак, да праштамо један другом. Не праштамо ли ми један другом, не можемо се надати, ни да ће Бог простити нама гријехе наше, а гријеси којима се ми огријешавамо о Бога, куд и камо су већи од гријеха, којима се огријешавају о нас браћа наша. У молитви Господњој молимо се Богу: „и Лстави намж долги нашд гакож« и /ми а'стак/1Агл1х до(1жникч)жх НЛШК1Л)?." Молимо се дакле, да Бог прости нама онако, као што и ми праштамо онима, који су криво учинили нама. То је молитва наша, ал је то уједно и обећање наше Богу, да ћемо најприје ми простити онима, који су дужни нама. Па да ли ми радимо тако, да ли праштамо, по обећању нашем онима, који су увриједили нас и учинили нама криво, ма у чем, ма најмање, с вољом или нехотице? Не само да не праштамо радо, него шта више сумњичимо доста пута и теретимо један другога и онијем, што други није ни помислио, а камоли учинио. Не праштамо радо, ако нас ко погледа мало криво, ил нам каже ријеч коју мало оштрију. Не праштамо, ако не мисли ко и не ради о н а к о, к а о ш т о м и с л и м о и р а д и м о м и. Не праштамо б о љ е м од себе, не праштамо п а м е т н пј е м и в и ђ е н и ј е м, не праштамо б о г ат иј е м и в р иједнијем, а све због зависти која је раздвојила одмах прву браћу, и дигла руку брата на брата, Кајина на Авеља. Прегонимо се по кућама, прегонимо по судовима, прегонимо по путевима разнима, и у сједницама обичнима и свечанпма, званичнима и незваничнима, ма да знамо и за науку Христову, и за ону нашу народну: „сложна браћа нове дворе граде, а несложна и старе продају!"