Српски сион

* <КС тр .769.

СРПСКИ сион

Б р . 26.

Мирно подносим све, јер шта су мале муке архипастира Христове цркве ирема мукама Голготским, према мукама Апостола Христових? Зар нису Христа разапели они, у које није могла да стане његова беседа? Зар нису Апостоле измучили они, који не могоше гледати у светлост истине, у светињу добра? Или, да заборавим, зар, реч Христову: „Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас"? 0, љубезна децо моја! Лако ја сносим све што сам поднео. а опасан снагом вере, љубави и наде у Господу Богу, претрнићу и до краја. Али је велика брига моја за поверену ми цркву и народ, због раздора и неслоге синова њихових, због неумља у раздору том. То је рана која тишти душу моју, то је бол без којега није срце моје. Јер у неумљу раздора тога велико је зло, које раздире тело цркве, п живот народа мога, па неда срећи и напретку њиховом да оживи, да процвате, да прогхева. Ја сам много хтео напретка цркви и народу. Много сам хтео, али нисам увек имао с ким. Много сам хтео, ал' не хтедоше сви, који су дужни били помоћи ми. 0 многима сам градио, ал' су многи и разграђивали. С многима сам подизао, ал' су многи и рушилп. И зато је многа жеља моја остала неиспуњена, многа мисао неожпвотворена; многи посао био ми је узаман, многи остао недовршен и несвршен. А све је то на црну штету општега добра и будућности наше. Зато тужи душа моја и јада срце моје. Но не очајавајте ипак, мила децо моја, не очајавам ни ја. Не полажем оружја у борби за напредак цркве и народа, не оцбацујте га ни ви. Јер и ако су ми животу године многе, љубав моја за цркву и народ мој не малаксава. Пуно је срце моје те љубави, још је добра воља и јака тежња моја да помогнем цркви и народу свом. У тој љубави ништа ме збунити не може. Оамо нека је сваки од вае на својој стражи, на свом месту, на својој дужности. И нико нека не ради за празну славу, а сви за опште добро. „Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама". Не би ли престао раздор, који раздире свете груди мајке наше цркве и дане народа мога, не би ли вас озарила светлост споразума са патријарашким престолом својим, — па да нам свима засветли звезда српског Витлејема, српског препорођаја. Ако је икад требало мира, љубави и разума, данас га треба веома много народу мом. И биће бољих људи и доћи ће боља времена. И биће бољих дана и даће боље људе. Говорим вам ово у љубави и бризи великој. „А Бог ми је сведок, да вас љубим љубављу Исуса Христа, и зато се молим Богу, да вам се милост и мир и љубав умножи, да љубав ваша изобилује у разуму и у свакој вољи". У љубави вашој, од љубави моје примите патријарашкп благослов. И срећан вам био Божић и сви празници по Божићу. „И да буде с вама благодат, милост и мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, у истини и љубави". Амин. Дано у Еарловцима 1905. од рођења Господа нашег Исуса Христа, на дан Св. Оца Николаја и на дан навршене иедесетогодишњице свештенства, а петнаест година патријараштва нашега. Гореспоменути смирени патријарх

ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ.