Српски сион

Ста. 10.

СРИСКИ сжон

Бр. 1.

за напредак друштва. Наука и уметност добија шира и виша полета. Проналазе се права, која беху затрпана себичногаћу и таштином. Слобода иједнакост право се тумаче, Развијају се дужности, које беху заборавл>ене. Рад се благосиља, а нерад проклиње. Уређују, и печатом Духа Светога освећују се главни одношаји друштвени. Ничу и савршеније заједнице и узвишеније установе. Државе добијају јаче оснозе у савести грађана, престоли се утврђују на верности, скиптри јачају прегнућем синова отаџбине. Закоии бивају правијима и власти праведнијима... У опће границе просветнога развијања и напретка поклапају се са границама продирања јеванђеља. Али запитаће когод шта добијају са Христом домови, који о Божићу највише светкују? Оаи добијају са Христом све што данас доброга имају. Добајају хришћанску мајку, слатко име, коју нису имали, јер оно гпто тим именом треба разумевати, то је прави дар божитњи. Са мајком добијају брижно око, које све види и предвиди, уста освећена и пророчка, кроз која ан^ели храпитељи зборе, срце у љубави неизмерно, као бездан, снагу, која никад не малаксава, и која бдије, твори и гине за чедо своје. Добијају озбиљна оца, слику оца на небу, милостива и праведна. Добијају децу послушну, чељад верну, својту одану, кумство свето. Добијају угледе и заштитнике у Бого мајки, анђелима хранитељима и свима светима. Добијају оплемењене обичаје, домаћу школу, која је за живот најјача и домаћу цркву, која са Богом везује. Љубазни моји! Домови су хришћански на Божић одевени у најсвечанијем руху славском, Они пливају у таласима радости и вееелости. У њима је малени Божји положајник, који их обасипа поклонима. Па немојмо ни ми сада на другу страну свретати. Домове наши нека нам буду овом пригодом средокраћа пажње наше. Дарове Снаситељеве они морају најбоље чувати. Они морају бити и остати хришћански. У њима добива своје обличје човек. У духу хришћанства мора се човек однеговати. Јер, ако се то пропушта, ради

се на нагрђењу човечјега правога обличја, а тиме на губитку свих божитњих дарова и на повратку у свет опћега дивљаштва. Очи моје управљене су овом пригодом поглавито на оно мало стадо у домовима вашим, освећено у светој бањи крштења, и позвано да буде утеха Цркви, узданица народу и домовини. То благо рајско, дечица наша, предато је нези ро= дитељској. Човек, када на свет долази, тако је нејак и телом и духом, да ако га старији својски не прихвате, мораће пропасти. Осим тога, како човека родитељски дом однегује, понајвише онакав ће бити. Против те силе немоћна је свака школа, па и школа живота. А са њоме је успех школе мање више осигуран. И баш зато је одговорност родитељска неизмерна. Али да би се родитељске дужности лакше и вољније сносиле, и деца боље пазила, удухнуо је створитељ у душу родитељ;! љубав према деци, којима је тако зајамчена брига родитељска. Пазите зато сви ви, који се имена родитељскога од Бога удостојисте, да ни чим не оштетите тога драгоценога имања Цркве, народа и домовине! И учите се, где год вам се да1'е прилика како ћете децу што боље однеговати. А сад драги моји, метнимо руку на срце, па рецимо да ли тај свети посао иде код нас, како ваља, и да ли се ми пагптимо, да на боље иде. Нећу вам затајати, драги моји, свога мишљења да би та ствар V нас требала боље да стоји. Па саслушајте зато некоје искрене савете о неким појавама, које у вас запазих, и примите их уз жељу, да нам у напредак и са те стране Божић веселији буде! Код нас се опажа велика опасност да се ми не множимо онако, како би требало, Ро^аја би могли више имати, а одојчад и малена деца не би нам смела у толиком броју, као досада, умирати. Осим тога ваљало би децу у опће боље неговати и омладину штедити и чувати, пошто нам подмладак, ако се и одхрани, кржљави, и све слабија покољења ствара. Уз то није вам требе ваља да ни напомињати, да се у нас скоро ни мало не настојава на васпиташу нејачи и омла-