Српски сион

'ОРНСКИ СШЈН

Е р. 1.

них Срба, према потиштеним и оеамљеним ердељским Румунима; а у последицама својим, беше од великог замашаја, јер је велики део Румуна, који већ беху поунијаћени, отргнут од уније, те тако касније омогућено православним Румунима у Ердељу, услед њихове бројноети. да добију свога православног епископа.. Ево у чему је ствар била! Један калуЗ?ер, из манастира Пакре у Славонпји, по имену Висарион, роЗјен у Мајдану, у Босни, од оца Максима и матере Марије, који тада становаху у Костајници, предао се из младости пустињачком животу; обишао је света места и гору Атонску, те се научио правој побожности и мисионарству. Кад се повратио у своје крајеве, настанио се у манастиру Пакри. Почетком 1742. г. наумио је опет, да оде на Исток, и доби препоручао писмо од патрвјарха Арсенија IV. 21 Том приликом патријарх га је упознао и приметио у њему ванредне мисионарске способности, те му препоручи, да пођз међу ердељске Румуне, који су унијом заражени, и покуша повратити их у крило православне цркве. Висарион је ту понуду радосно примио и одмах оде у Темишварски Банат, где у околини Липе,* на граници Ердеља, на једном брдагацу, подиже дрвени крст и ту, побожним држањем својим и проповеђу, поче еакупљати око себе велике народно-црквене зборове, на које долажаху људи и из далеке околине. Прво је то чинио тихо и мирно, потајно, у својој ћелији, а после изађе јавно и његов рад све веће и веће домензије обухваташе. У проповеди својој, која је имала ванредну моћ на душе слушалаца, свагда је корео оне, који се заборавише, те погазише веру отаца својих; позивао их на покајање. јер са 21 Види ту препоруку на латинском у Бг. ШИева, 8утђо1ае ; Уо1. II. 658—666. * Пешти Фришђеш вели, да је Виеарион дошао у еам Ердељ, у Добру и Деву, но не наводи иввор, из кога то до8наје; међу тим вканични акт Двор. Рат. Савета, од 24. Јуна 1744. — изречно вели, да је то било у околини Липе. — У општс, у Фриђеша, бар у оном делу, што је штампан у срп. преводу, у „Срп. Сиону" нремного је историјских неистина, које ноказују некритичносг н.егова рада.

унијом не само да ће изгубити вечно спасење своје душе, него и слободу и сва добра на овоме свету ра1ат Уа1асћ18 ЈпзаеиггауЦ;: еов ађ ауЦа ра1:гит виогит геП§1опе ађегазве; виђ 1Јп10П18 8рес1е а(1 гИит 1а1Јпит сотреШ ; поп тос1о ае1егпат еогит 8а1и1ет. зес! е1 јрват Цђег(:а(:ет еогитдие ђопа репсШап; . . ."). Особито је, као што историчар Р1еигу вели, 22 нападао на папу римскога. Силан прост народ, нарочито из Ердеља, долажаше њему и он брзо успе, да многе и многе одврати од уније; само свештеници, поунијаћени, како вели исти Р1еигу, осташе верни унији. Но народ освешћен сад поукама Висарионовим не хтеде ићи у цркве у којима унијатски свештеници служе, нити хтеде од њих икакав црквени обред примити. А када наступише и немири почетком 1744. год., нареди царица губернатору ердељском Фердинанду Траунију, да предузме озбиљне кораке против „шизме", која се тако нагло поче ћшрити, те већ запали скоро сав поунијаћени Ердељ. Ужурбаше се и световне и духовне католичке власти, дадоше се свом силом на посао, да спрече одпадања од уније. Пре свега ухватише врсног мисонара православља, калуђера Висариона, који је у мисији својој и далеко у Ердељ залазио, те га бацише у тамницу; а за тим се позиваху у Оибињ и друга места старешине народа румунског, пред односне црквене и световне власти, где им се саветовало, обећавало, а најпосле и претило, да не одустају од уније. Шта више, тадањи унијатски епископ ердељски, барон Клајн (1730—1751.), сазва у сабор представнике свештенства и народа унијатског, да ту ствар сами расораве. Али му тај сабор тек показа, 23 како је све усколебано у унији, па и 22 — Ша401ге есс16в1а81Г<]ие, Рапа 1840. I. 79. стр. 165—169; Ит1. 657—658. ' 2 * МПез. —• Ш<1. 563.: „ЕхИиз уего ејизЈет 8упо<И 1пс Ги i *: с1еги8, пођПКаз е4 р1е1 )8 8с1 "1р(;о ехМћиН, ^ио <1 ПИ оћ<Исаге уе11п(; 1Јп1опет, твј Ша отпха јрвјз ргаев^еп4иг; (јшп р1е !>18 тајог рага ео егирИ, и4 <ИхегИ, „ргаев4епШг јрзхз Ша, уе1 поп ргае81;еп1иг", 8е 1атеп аћ ХЈп1опе гесеавигоз, е(. аћ Шо Гетроге 1ои^е тајиа вегрИ всћ18та". Акт се овај налази у архиву унијатског епископата у ердељском Београду.