Српски сион

Стр. 6.

СРПСКИ сион

Бр. 1.

Рођење Смна Божјега на земљи дело је дакле дивне љубави Божје спрам рода људскога, коју љубав нојмити и познати први је и најважнији услов наше времене среће на земљи и вечнога блаженства на небу. Ту љубав Божју проповеда пастирима анђео, код им говори : јављам вам велику радост, која је намењепа свима људима, данас вам се родио Спаситељ, а то је Христос Господ; ту љубав славе анђели, кад запојаше ону дивну песму: слава Богу на висини, а на земљи мир и међу људима љубав, коју песму чуше, запамтише и предадоше нам безазлени пастири витлејемски; ту љубав Божју спрам рода људскога казиваше и само високо небо, истакавши на видик необичну звезду, која на разним језицима онога времена јављаше народима: да се је родило свима сунце правде, давно обећани, жељно очекивани и једва дочекани Избавитељ наш — Христос Господ. Рођење Христа Спаситеља, које данас с толиком радошћу прослављамо, заиста је дело велике љубави Божје, која превазилази сваки ум човечји и коју само тако схваћању нашем приближити можемо, ако ју са појавама нашега свакидашњега живота у везу доведемо. Ако ми онога, кога љубимо, у несрећи и беди видпмо, љубав се наша ноказује у томе, што нас несрећа љубљенога лица у срце дира и иокреће, да му, колико нам је могуће, у помоћ иритечемо. Међу тим несрећан је сваки човек, који пе иознаје Бога, који код Бога ослонца и помоћи тражити не може; несрећан је сваки чозек, који миле своје једног но једног смрћу губи, а нема наде, да ће се с њима икада више састати и с њима живот продужити; несрећан је сваки човек, који овај кратковремени живот на земљи, у труду, бризи и невољи проводи, и при томе извесно зна, да мора умрети, незнајући, шта ће с њиме даље бити. А такво је стање било код свију људи пре рођења Христова, такво је стање и данас свакога човека, који не зна или не ће да зна за Христа. Људи су пре Христа чамили у духовној тами, незнајући ни за што су, ни на што су на земљи. Осећајући своју беду и незнајући јој ни узрока ни лека, једни су проклињали дан рођења свога и завидели онима, који се никада ни родили нису, а други су тражили у разврату и греху, да ућуткају своје немирно и незадовољно срце. То исто чине и данас људи, који не знају или не ће да знају за Христа. Но свеблаги Бог смиловао се на пали род људски и послао је у облику човечјем сина свога, јединороднога Сина, који нам је с иеба донео светлост и истину, да и ходећи за њим, не идемо више по тами но да имамо живот вечни. Он нас је научио, да у Богу имамо милостивога Оца, који не да ни да нам длака косе без његове воље с главе спадне, који нам прашта све наше грехе и нреступе, кад га за то синонски молимо, који сваку нашу умесиу молбу испуњава, који зна шта нам треба и даје нам то пре него што га и молимо. Син Божји нас је научио, да после овога краткога живота на земљи долази вечни живот на небу, нун радости, утехе и духовнога благовања за све, који су на земљи љубили Господа. Учећи нас тако, Он нам показује пут, који води у живот вечни и не само показује него и предњачи пак на њему, како би ми, ступајући у егопе његове, тим сигурније постигли циљ живота. Човек је бедан не само с тога, што по свом природном стању не познаје Бога, не зна своје опредељење и како би га иостигао, него је још беднији с тога, што је гресима оптерећен и не зна, како би се греха опростити могао. Људи су свагда осећали и признавали, да их тишти тешки терет греха. Желели су и тражили су начина, како да се терета тога опросте, јер су били свесни, да ни времено срећни и вечно блажени не могу бити, док им се терет греха са душа њихових не скине. И баш онда, кад је то осећање код људи