Српски сион

Б р . 2.

СРШЈКМ СЈМОН

(Јтр 45.

21. Читати и појатн помало зпајет, у црков ходи и обучава со. 16.) Јером. Стефаи СекулиЛ , родалсја у Банату у селу Бијанлаку, љет имјејет 62, книги училсја у ман. Крушедолу код Госп. свјатопочившега Никанора Мелетијевића, епископа бившаго печујског, по том крушедолског, женилсја и мирски св.јашченик бил. Во степен дјаконства, рукоположен чрез вишепоменутога еп. Н. Мелегијевића, во стенен свјашченства рукоположен во храмје св. благовешченском 1730. г. априла 27. Парохију имјел со сингелијеју у Сакула 50 љет. По том пресе лисја у село Батанцје и иарохију держал в Батанцје 31 љето, жил со женоју 47 љет, а по нреставленији попадији постриглсја во монашески чин у Карловцје во архиеп.-митрон. капели чрез Егзарха Данила, а на име мон. Крушедола 1768. јануарија 31. По том пришел здје во обшчежитије. Читати и појати знајет, у цркву ходит, чреду держит. Умро је 27. новембра (на другом месту стоји 6. новембра) 1773. у 70. години живота. 17.) Јерођакон Викеншије РајковиЛ, родилсја у Карловци и иришел здје во мон. Крушедол љета 1772. (на другом месту пише 1777. љета), а постриглсја љета 1773. јануара 19. чрез Олиридона игумана раваничког. Љет имјејет 19., у цркву ходит. 25. маја 1780. отишао је из манастира. Умро је као јеромонах 9. новембра 1796. 18.) Монах ЈГеоншије ЈаковљевиЛ, родилсја в генералатје карлштадском, љет имјејет 25. Пришел здје во мон. Крушедол и постриглсја во монашески чин љета 1774. Осим ових овде иобројаних, и оних (18 ) које наводи г. арота Руварац, спомињу се у номенутоме извештају игумана реметског Атанасија и беочинског Оанесија од 20. јан. 1771. још четири калуђера, коти су те године живели у ман. Крушедолу, а који нису забележени у „Написанију". То су: Монах Неофит ЛиколајевиЛ, родилсја у племенитом комитату бачком у месту Футогу, љет имат 46, пришел в монастир 1742. Јеродјакон Павел МарковиЛ, родилсја у Крушедолу селу, љет имат от рожденија 19, пришел в монастир и постриглсја љега 1768. Осим њих „в сем монастирје обр.јетајутсја два калуђера чужда страна": 1.) Јером. Гавјрил СтефановиЛ, родилсја у Херцеговини

у предјелу Никшићи, у селу Кута зовомон, .1 ет имаг 73. В монашесицЈ члн иосфиглсја в монастиру Бјела нарицајемом љеш 1716. Из својего пострига отишел во свјатују Гору в монастир Хилендар. Ог туду же пришел в цесарокраљевскаго Величансгва державу љета 1766. В сеј же манастир пришел, за време иребити, љета 1770. у месецу октомбру по указу високопреосв. Госп. архиеп. и мнтроп. Јоана Георгијевића. 2.) Монах Вартоломеј Дешко, родилсја в Малој Росији, в державје московској, љет имат 29, ностриглсја љета 1761. в мон. зовомом Зааменска Глинскиј. Мјесто гдје родилсја именујег сја варош Полтава. Поменути же монастир пострига јего лежит на граници Малорусијској и Иољској. Пришел в державу цесаро-краљевскаго апостолическаго Величесгва љета 1769. у мес. мају и тогоже љега у мес. октомбру но указу високопреосв. Госп. Јоана Георгијевића архиеп. и митрополита в сеј монастир пребивати за време. (Лродужиће се.)

П р и Л 0 3 и ИСТОРИЈИ ОДНОШАЈА НАШИХ С РУМУНИМА У ХУШ-ТОМ веку. Од Радослава М. Груји&а. (Продужење.) Но тек наскоро после овога наступише за православне Румуне у Ердељу ужасни дани. Симптома онога доба беше гонење православља по свим крајевама аустро-угарске државе: тако беше у карловачком и вараждинском Јјенералату, тако у бихарској и другим жупанијама по Угарској, па тако ето и у Ердељу. Ужасна су дела, што их починише власти, у свези са унијатима, над јадним православним румунским народом у Ердељу ! Сачувало нам се неколико писама ердељ. Румуна, из тога доба, српском архиепископу Павлу Ненадовићу, 32 у којима му ређају муке и невоље своје, те моле за помоћ, а нарочито, да им пошаље епископа из Карловаца „нашвго злкона серк= скаго и гречЈскаго, косточнид цркве". Веле, да су им најбољи људи поватани и позатва31 Види та писиа из год. 1757 у „Додатку" — Прилоаи I: 3. 8 и 9.