Српски сион

Стр. 50.

С рпски сион

Вр 2.

Тако је Ердељ опет остао без православног епископа, и као што нзгледа све до 1777. не беше у погледу њега нпгата позитивно одређено; а те године иаиме 22. Јуна, 45 изађе преко Илир. Двор Депутације, царска одлука, којом се јурисдикција над православнима у Ердељу признаје само будимском владици Ссфронију Кириловићу, а свима осталима, под претњом оштрих каноничких казна забрањује се како постављање и рукополагање свештеника за Ердељ, тако и обављање других епископских функција. — И тако је остало све до 1783. год., 46 када наступи нова ера у животу православне цркве у Ердељу. Већ на сабору српском 1769. год. тражио је митрополит и народ српски, потпомогнут молбама ердељских Румуна, да православна црква у Ердељу потпадне под јурисдикцију митрополита карловачког, те се и привилегије српске протегну на народ Румунски ; али је Илир. Двор. Депутација одговорила, да је то питање већ једном решено нарочитом царском резолуцијом. 47 А кад је наступило, после смрти царице Марије Терезије, ново доба у управи аустро-угарском монархијом, сигурно је народни сабор од 1781. год. поднео поново молбу у ствари архиепископске јурисдикције у Ердељу; те кад је цар Јосиф I. пролазећи по Ердељу, 48 уверио се и сам лично о жељи румунског народа, да се подвргне јурмсдикцији архиепископа карловачког — тада изађе 30. Септембра 1783. год. 49 царска одлука, која установљује поново сталну епискоиију православних Румуна у Ери Ориг. у М. П. Арх. К. ех 1777. 0р. 149; а у пакрач. владичаноком архиву ех 1777, поо, 20. Јулом, концепат одговара ен. пакрач. Атапас, Живковића — у тој етвари. " Киридовић је само до краја Авгуета 1781. остао на еписк. стодици будимској, а 10. Оепт. и. г. инстадиран је 8а епископа темишварског; но ипакје, по кааивању „Ска34н1д-' у Гласнику VI. (стр. 76 ), управљао прав. црквом у Ердељу све до 1783. г. 47 Рг. 8сћ\пскег, — Ро1. Оеасћ. е1с. 262, 263, 355. 48 Ј. Рајаћ, — Исторћа рлзни)(г 6 ллкјнскш) Ј * нлродвв-к е4с. IV. 66. 48 Бг. бсћтскег, — 355; Пико-Иавдовић, — Срби у Угарској, Нови Сад 1883. I. 170., — Дико, по Попеу, погрешно веди, да је у то доба већ био правоелавни ер-

дељу и подвргава је јурисдикцији архи епископа Карловачког, — али само: „т (Јо^таИсЈз е! риге 8рш1иа]Ши8". За епископа ердељског буде постављен Гедеои Никетић, архимандрит шитатовачки ; а после смрти његове Герасим Адамовић, који је сташ вао у Сибињу, али, у доба кад је Рајић иисло последњи део своје Историје, још не имађаше свога епископског дома. 50 Први пут пружилп се прилика ердељском епископу, да активно } чествује у врховној управи, свом ерпском и румунском црквом у карловачкеј митрополији, већ на синоду 1786. год., 51 — на ком је поред избора епископа предузето и расправљање питања о коначном умаљењу празника. Још ћу прибележити, да су српски епископи, када се спремало за знаменити темишварски сабор 1790. г., поднели 17. Јула и. г. двору царском молбу, у којој, поред осталог, захтеваху, да се — услед тога, „што су ердељска и буковинска дијецеза подвргнуте јурисдикција карловачке архиепископије, тако, да од ње за= висе у свим духовним стварима, те тога ради стоје и у потребној преписци, а и епископи њихови овде се посвећују и одавде епископске буле добивају", дозволи оба та епископа, са односним бројем посланикб из њихових дијецеза, позвати на предстојећи сабор са потпуним правом места и гласа. На то је Угарска Дворска Канцеларија, у заједничкој седници 20. Јула и. г. са Двор. Ратним Саветом, донела одлуку, да пошто оба споменута епископа само „т риге 8ршШаНћиз е! (1о §та1ЈС18" од митрополита за висе, те отуд излази, да и сами могу конкурирати на место митрополита, може се, само с обзиром на то, дозволити, да се оба позову на сабор за избор митрополита. Што се пак тиче посланика из тих дијецеза, саветници су мишлења, да им дељски епископ и тада ре8адовао у Сибшву „али по чудној некој наредби не имађаху Румуни права сутицаги у његевом иабору. Њега српски митрополит одређиваше". Ми смо горе показала право стање ствари. 60 Рајић, — Истори IV., 65. 41 Ог. 8сћ\у1скег, — ЊИ. Збб.