Српски сион

Стр. 54.

СРПСКИ СИОН

Б р . 2.

призна, да су манастири добра „гр. н. с. вероисооведног Фонда." ? Та зар не знаде болан, да је тим признањем дао најјачи маљ Румунима у руке, да нас њиме бију и убију? И ако већ он не беше у стању то увидети, како да уредници „Заставини", и главни и одгсворпи то не увидеше? Данашњи је саборски одбор од свога иостанка до данас издао хиљадама круна иа нрибирање грађе за вођење парнице с Румупима због банатских српских манастира, од којих је хиљвд« врло велика свота бачена у мутну Марицу, прво што су шиљани људи пеуки и иевешти тој работи у Пешту и Беч, од којих неки и ако вису ништа привредили, напили су се бар оног лепог бечког пива, а друго што држе човека у Пешти који тобоже стално ради на том прикупљању, који такође није дорастао том послу. И носле толиког избаченог новца, излази један г. Илијћ, као Фишкал српских пар. црк. Фондова, и то у „Застави", органу наших свостраних радикала, чиј је главни уредник недавно рекао, да су само радикали прави прекавници срнства, с тврдњом, да су неки натпи манаетири уведени у грунтовницу као својина „6г. п. и. КеН§10П8 -&п<За", дочим Румуни нађоше да је само један манастир — Св, Ђурађ — под тим именом ув^ден, те тиме стаде на чисто становигате румунско. Госиода око „Заставе" заједно са својим радикалским поповима, од којих многи не знају ништа друго, него на основу туђих мисли написати какав фразасто-шунљи чланчић, „обичествују" исмеватн наш књижеван рад и лист „Српски сион'', а камо среће и њихове и нашег народа, да га помно чатају и памте, јер да то и г. Илијћ и уредаици „Заетавипи" чине, они се не би тако жестоко обрукали и осрамотили, а уз •го и издају српству учинили. Ми смо дали превести историју постанка наших банатеких манастира — Бездина, св. Ђурђа, Партоша и Војловице —, која је изишла у 7. бр. 1903., а у 8. бр. и. г. навелисмо у савраменом преводу нривилегију царице Марије Терезије дату манастиру Бездину.

И да су речена г. г. упамтила — а то су требали упамтити — шта је у тим бројевима речено о срнским банатским манастирима, не би учинилн помеЕуто издајство српству. Ад' што ми од њих захтевамо! Маре они и обзиру се они на наше писање и на „Српски сион"! Њима су милији (ни радикалски попови, који у незнању и из рачуна пишу, да је наш народ неограничен господар и у унуграшњој управи црквеној. Такве попове и чланке они волу! И како их волу, а по несрећи они имају већину код нашег лаковерног народа: за то нам тако дивно и цветају руже ! А може л' друкчије и бити, кад видимо, какви су уредници „Заставини," која је допала у руке „вршачке," а какви су опет вршчани одавно били, а и данашњим даном какве се метаморфозе код њих догађају, и ко их води и како се ради ! Одговорни њен уредник, не свршивши започете школе, пискарао је по београдским новинама, живећи бедно, те нашом препоруком — за време болести власника „Новог времена" — буде примљен за уредника — и ако не одговорног — истог листа, а исти је лист добијао као што је и тадашња „Застава" тврдила субвенцију из Босне, — те кад се показао да није дорастао за уредника, буде му одказана служба, и ми смо му из милосрђа обећали наћи место у Београду, о чему имамо у рукама његову потврду. Но, како се међу тим упразнило место одгорног уредника код „Заставе," то отиде к њојзи, и сада је у Новом Саду величина, која дрма судбином Н. Сада, и дотерао је и „Заставу" до нрав<>г „Уо1кз-ћ1аИ; а". Сирома Милетић, да устане и да види, каква му је данас „Застава", и какве се у њој неистине и глупости не нишу. Из редакције „Новог времена" у редакцију „Заставе" отићи, то је радикалима слободно, а слободно је с тога, што је радикалима као таквима све слободпо, па пунктум. Други пе смеју им пребацивати, какви су били, ал' они другима смеју. Они се држе оне изреке: што је нраво, право, ал' мени мало више!