Српски сион

Е р . 2.

СР11СЕМ СИОН

С тј- 55.

0 главпом, ие ћемо ни говорити. Наши радикали са гвојом и иоред своје „Заставе" живе што но реч од сала Милетићевог, ма да је Милетић био највећи противник сриских социјалиста, аотоњих радикала. Оа кад је то истина, и кад га маоги и многи радикали — а особито они, гато се гоје од његовог сала — сваки час потрзају као родољуба и учењака, дај да видимо, како је он судио о §§. 1. и 5. У. кр. рескриита од 1868., у којима је §§. речено, да су и манастири народно-црквена добра и како се има водити манастирска администрација. Милетић је — као што смо већ у 5. бр. о. л. од 1903. навели — у XXII. седници еабора од 11. Маја 1870. — дакле после кр. реск. од 1868. — рекао у погледу §. § 1. и 5. V. кр. реск. од 1868. и ово: „Међутим ја сам слободан поднети један исправак: да после речи: „Фондова", дође, и манастирских и других добара". Ово је за то, да и то из вида не би испустили, јер истина ман. су добра такођер цркв. народна, иа V у рескрипту су као такова означена; али нужно је, да боље означимо, да сабор има право о њима расправљати". „У рескрииту стоји овако: § 1. цркв. пар. добра или су митрополијска ил епископска, појединих цркава и појединих цркв. ошптина, школа и манастира". По овоме би се — рече — могло рећи, да су већ манастирска добра призната као цркв. нар. добра; али у истом том § првом каже се и за добро нојединих општине, школа, и т. д. да су и то цркв, нар, добра. То ће пак рећи то: ако гдегод општина престане бити, па има тамо добра, н. пр. црква, сесија, онда да се зна чије је насљедство; то дакле прелази на ошпти, нарсдни фонд . Али док општина постоји, та добра нису црквено-народна тако, да сабор може иоле шњима располагати. Као што је с црквено-народним општинама, тако је и с манастирима. То би ее могло за основ казати. У §. 5. се исчина каже „администрација мап. добара поверава се цеатралној упрзви нар. Фондова ит. д." али каже се само администрација се поверава, али да иначе

може и располагати и расправљати с тим добрима, то неименује. (По памети г. Илијћа Фишкала срп. нар. црг в. Фондова за „ужу" Угарску, не сабор, но саборски је одбор неограничен господар манастира. Па реците да Милетић није био реакцијонар спрам Илијћа!). Рад бих дакле, да се изрвчно каже, да су манастирка добра не у другој линији народна но у нрвој, и да сабор о њима збкључке доносити може, за то сам у то име тај исправак донео". По §. 5. У. кр. реск. од 1868. пове рава се администрација ман. добара централној управи нар. Фондова под архиепископом сриским, која ће привремени начин мапинулирања одредити, и нредлог о том за коначно решење идућем нар. сабору поднети. По §. 19. саборског устројства од 1875. народно-црквени сабор установљава... штатуте о управи, контроли и употребљењу нар. цркв. добара, — овамо рачунајући и мапастирска добра ... с погледом на основне цели. као шго је то одређено саборским закључком од 1865. одобреним кр. уредбом од 1868. Све преднаведене уредбе (штатути) и одредбе сабора ступају у живот тек носле потврђења од стране Њег. Величанства. Сабором установљени прорачун у погледу трошкова на потребе цркв. просветних цељи . .. овамо рачунајући и манастире, подноои се нредседнику кр. уг. мпнистарства ради надзора о томе, да ли су код руковања постојећи штатути (уредбе) обдржавани ? По §. 22. г.) саборски одбор има непосредни надзор над нар. црк. добрима, овамо рачунајући . . . и манастире . . . Ради тога може периодично поверенике на лице места изашиљати. 3 ) Финалисуј^ од дотичне епархијске вла.ти л днесене и рачуноводством нредх >дио испигане рачуне манастира — —. По § 30. ДотаЈшпња управа нар. црк, Фондова укида се, и на место њено ступа саборски одбзр. По § 33. Саборски је од5ор имао зготовити и сабору поднети предлоге — у смис^у § 5. V. кр. реск. од 1868. о до-