Српски сион

Стр. 56.

СРПСКИ сион

тацији манастирског братства и о начину руковања ман. добара. И ако су поједини сабора овамо од 1875. и доносили о томе нредлоге, они нису били нотврђени. Кад је 1875. нрви нут изабран саборски одбор, и ступио на место дотадашњих асистената и тиме постао падзорником и над манастирима, он је одмах упутио настојатеље мапастиреке, да се до даље над лежне наредбе имају у ногледу руковања са ман. добрима строго ппидржавати апелаторијалне наредбе од 4. окт. 1856. и имеиовао за сваки манастир но два своја п>• вереника к;о контрслне оргаве, пропиеавши овима уједно и вапутак, по ком се у вршењу својих дужности равнатн имају; а нод "бр. 337 — 107. ех 1876. издао је нривремена упутства у потледу администрадије, руководства и рачунополагања манастира в деловања ман. повереника, целисходно донунивши и изменувши горњу апелаторијалну наредбу и снабдевши је с нужним обрасцима за ман. рачуноводство. (Види „Извештај саб. одбора о раду своме за 1875.-1879."). Уверивши се саб. одбор, да се институција ман. повереника као контролних органа саб. одбора пије показала целисходвом, да има и уза се таки орган који би с једне стране њему у предмету управе и надзора ман. добара стручно мњеље давао, с друге стране пак унраве ман. у пословима економије стручњачким саветом својим потпомагао, и уз повремено обзлажење ман добара руковање са иетима контролирао и о својим примедбама саб. одбору извештаје подеосио, изабрао је 19 Нов. 1877. нривременог надзорника нар. цркв добара у лицу Огњеслава Бурјана, који је избор Њег. Вел. 1. Јуна 1878. иотврдити благоизволело. (На истом месту.) Саборски је одбор дао иста евоја привремена упуства штампати. Она су штамиана и у /Гумачу" др. Жарка Миладиновића и на крају нримети г. Жарко: „То су дакле правила издана ради тачне управе са ман. имањем, те да се врше, као што треба, не би се тако несавесно руковало са ман. добрима, како смо већ напред истакли".

И ако је г. Жарко доктор нрава и држи се за највећег зналца ваших автономних уредаба, због чега га ]е срце и иовукло да изда свога „Тумача" — у ком у осталом има капиталних погрешака, од којих смо ми неке већ навели, ау датим приликама вавешћемо и остале на своме месту — не знајући загито је, како је и кад је саборски одбор устаиовио и поставио „поверенике манасгирске",и из^ао за њих „Напутак", који је у истој књижици у целини штампан, у којој су штампана 1876. „Привремена упутства за манастире", — што се све види из напред наведеног саб. извештаја — рече на стр. 439. свога „Тумача" дословце ово : „по §. 22 : сл. г. саб. устројства, може саб. одбор од времена на време слати поверенике у поједине манастире, да извиди како се уиравља с манастирима, па је стога и издао овај „Напутак за иривремепо од саб. одбора постављене ман. новеренике", ког је г. Жарко у целини штампао, држећи да исти „напутак" и данас важи. И ако је данашњи саборски одбор 1902. у срп. манастирској штампарији дао прештампати поменута „Привремена упутства од 1876."; и ако су иста упуства потврђена од кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе 24. Марта 1876. подбр. 5511. — види „Српски митроаолијски гласник" за 1905. бр. 22. стр, 443. и 444.; и ако су се од тога доба наши саборски одбори у толико и толико пути позивапи на њих, и нозивали ман. управе, да их се строго нридржавати имају, на и сам дапашњи саборски одбор, у коме има места и саветујућег гласа и г. Илијћ Фишкал српских нар. цркв. Фондова, не једном се на њих позвао и позвао управе, да их се имају тачно придржавати, па тако и у наредби својој од 1. Авг. 1903. Ас1 С. 0. 1436]заи. ех 1904. у којој дословце рече: „Извршујући онај део својега законитога делокруга, који се односи на неиосредни падзор над манастирским, као нар. цркв. добрима, а на темељу своје одлуке од потписатога дана и под горњим бројем, уиућује саб. одбор и овом приликом —- дакле знак да је то и догле у више пути чинио управе ман., да се под теретом највеће