Српски сион

Б р 2.

СРИСКИ СИОН

Срт. 57.

одговорности ман. настојатеља и примена најстрозкијих законских мера, имају најтачније придржавати одредаба, поново достављеног им „Привременог упугства" за администрацију, рнчуново^ства и рачунонолагање манастира, установљеног 5. Септ. 1875. и изданог нод бр. С. 0. ЗВ71107. ех 1876. (други пут 1902)". Ова је наредба штампана у 16. бр. „Срп." митрополијског гласника," званпчног органа за нар. цркв. автономне ствари, за чије уредништво главом одгсвара г. Мато Косовац, народно црквени автономни статистичар, а који излази у иаклади саб. одбора; и ако је кр. уг. мивистар иредсед ник гроФ Ст« ван Тиса у своме отиису од 15. Марта 1904. рекао ово : „—како пак уредбе, које ће сабор допети у смислу тачке 8. §. 19. прев. кр. уредбе од 14. Маја 1875. истом после премилостивог одобрења Њег. Вел. сгупају у живот, нозивам саб. одбор, да се докле се по нревигањем одобрењу узнемогне увеста у живот коначна уредба која ће ее донети, строго држи привременога упутетва које је у крепости, а које је саб. одбор у погледу руковања, рачуноводсгва манаетира под бр С. 0. 337)107. ех 1876. издао, а с тим у свезу и упутства, које је нод бр. С. 0. 579. ех 1878. сачињено, и које је отписом мојега претходника у звању 9. Авг. 1903. бр. 3264. и за садањега надзорника добара нрописаво, који је от пис штампан у 11. бр. помепутог „Српског митрополијског гласника" (1904.), — по којима је „Иривременим унуствима за манастире," управа маеастира дата братству манастирском уз извесиа ограничења и одгорност: — г. др. Браико Илијћ, изабрани од сабора Фишкал ерпских нар. цркв. Фондова за „ужу" Угарску, имаде смелосги и образа јавно рећи у 250. бр. „Заставе" — том ррдикалском „Монитору" —, „да манастирски настојатељи нису иишта друго, доли прости нлаћени намештеници и службеници, да иста нису уредба, која би имала силу закона нити би била нзвиром права и дужности, пошто их није донео слбор, још мање прејасна крупа потврдила, већ еу — рече — то куЛевиа иравила (курзив је г. Илијћев) — која је један

саб. одбор у ту сврху привремено донео. да учини могућим руковање (манипулацију) мап. иметака с помоћу качуђера. (Па како онда Бог Вас видео, могосте напред рећи, да настојвтељи ман нису ништа друго доли просто плаћени намештепици и службеници!) Но та кућевна правила могу се мењати, (наравно, ал' могу стунити у живот тек по превишњој потврди), могу се опозвати, јер иста не могу бити извором права, да се ман. добра морају баш по калуђерима руковати тим пре, што ]е руковање и то непостредно право руковања, управе и надзора постојећим уредбама, које сам горе цитирао, поверено саборском одбору." (Волели би смо, да нам г- Илијћ наведе дотична наређења, која шо право дају саборском одбору. Ми смо напред навели, каква права има саборски одбор над манастирима). И није довољно наше бруке, што је сабор изабрао једног шаквог незналицу за Фишкала српских нар. цркв. Фондова, који не зна ни оне наредбе, које су штамиане у званичном органу саборског одбора, те у незнању трабуња којешта; него на жалост поред два уредника „Заставина" изиђе у њеном бр. 250. иоменуто Илијћево незнање, брука и трабуњање без икакве примедбе. И таква једна незналица седи у саборском одбору, и њојзи се поверавају, да он води парнице и у животним народним питањима, те се не треба ни мало чудити. што је г. Илијћ до сада толике нарнице изгубио, те реФеришући о њима у саборском одбору, и не изговорив решење, а по неки члан саб. одбора тек му довикне: и тако смо изгубили и ту нарпицу! Сем реченог и наведеног незнања г. Илијћевог, огледа се његово незнање и у томе, што он јадник не зиа ни то, како се данас врши врховно надзорно право крунино. Ои мисли, да је само оно закон или уредба, која треба превишње потврде, ако је директно потврди круна, а не зна да по §. 6. III. зак. чл. уг. сабора од 1848. Његово Вел. вргаи то своје право преко кр. уг. министарс/гва, и да исто за сваку одлуку у том погледу, мора исходити иревишњу одлуку. Но, кад г. Илијћ могаше поред ппако јасног доказа, да су иоменута „Привре-