Српски сион

С„г. 74.

сРж10КИ СИОН

Б р. 3.

баш много ни тражио, да ли се још ::о дотакао тих писама и да су она где до сада обја* вљена. Ово потоње међу тим, с обзиром на неке историјске расправе наше, које о тнм иисмима ниииа не говоре, држим, да није учињено. А иисма су та врло важна по историјско питање сеобе српскога народа у ове крајеве под патријархом Арсенијем Црнојевићем, и стога држим, да их је потребно у целини приопћити и дати их нашим историчарима ио звању, да их критички промотре. Особито још и иоводом тим, што се последњих година код нас много писало о тој сеоби и више се питања расцрављало у вези с том сеобом. Истичем главније расправе: Илариона Руварца „Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсанију Црнојевићу иатријарху, с три излета о тако званој великој сеоби српског народа" (изд. срн. кр. Академије. Београд 1896.); Милутина Јакшића „Природа преласка, Срба у Угарску 1690. и привилегија" (1ет. М. 0. књ. 206); Јована Радонића „Прилошци истори.ји Срба у Угарској крајем ХУП. и поч. ХУШ. века" (Лет. М. С. ка. 223 и 224). У тима ће се наћи још много других, које се истим питањем баве. Држећи дакле, да је потребно тачно знати, шта је у тим писмима, ја сам се упутио у надбискупску архиву загребачку, где сам добротом господе свештеника надбискуиске канцекарије добио дозволу, да писма та препишем. За иста је писма још Лопашић рекао: „Оба писма писана су латинштином, а на њих иодписао се патриарка: Агвепшв Сгегпоутћ, опеп^аИз есс1. гНиз ^гаесогит ЕазсЈапопип АгсМерхзсориа, Ер18<;. уо 1. XVIII". (Карловац, стр. 159.) Лако сам их дакле м(»гао наћи у истој свесци писама (Шегае шјвзПез) и то под бр. 2. и бр. 31. Оба та латинска писма на чврстом су иапиру и рекао бих — али не сасвим сигурно — да, су једном руком писана, а од исте су руке, која их је иисала, и потписана. Но питање је јесу ли баш руком патријарха Арсенија и писана и потписана. Иларион Руварац не дозвољева тако што тврдити. У својим „Одломцима" наиме, говорећи о неком другом спису, он вели, да патријарх Арсеније није знао латински, већ је имао уза се у носледње време свога живота писара-секретара Србина Теодосија Соколовића, кога је умирући год. 1706. у Бечу препоручио сриском народу (стр. 84).

Но ако се и не може знати, ко их је писао, то је сигурно, да су оба писма оригинална. То се види по њиховој спољашности, а особито по првом, на којем је и сада у црвеном воску врло лепо сачуван печатњак патријархов с грбом и натписом, који ћу посебно описати. Прво писмо. Ке\ т егеп <Пј181те Богшпе Ботте ппМ со1еп(Нззтае §га^081881те. Врего Ее\ - егеп(11 кзјтат Оот^паНопет Уе81;гат 1)01111 а(1ћпс зашШе §ан(1еге, (Јиос! сокЈПиз арргесог. 1)еи8 сопвегге! е1 рго иНепоп соп8о1а41опе по81;га е! онт1ит аппсогит Ееуегеп (Н881тат БоттаНопет УезЈгат. 81 иПеио^а! (1е теа 8ап1(а4е, уа1ео, БотЈпо 1)ео 81п(; 1аи<1е8. 81§;пШсаге ас регћитапе ЈпНтаге поп 111(егтИ(;о. ШтЈгит (1е тео Шиеге е(: а.(1уеп(;и ћис 1п СгоаНат а(1 топа8(еппт Е1роУ1иа, (1ит (спт?) Шш8 1п (;еп (;1оп18 а(11тс ап!е (ге8 аппо8 Гиегат, дпо(1 те ћис уеНт соиСегге, 8е(1 пи11о то(1о 01(1118 ро(;ш тоуеге ех Нпп^апа е(; ћос оћ 8егу1На ЗасгаНззЈтае МаЈеб(;а1]'8 Ботт! ОотЈш П081п С1етеп(188Јт1 ргае84Ј(а; е(; асИшс Бео (1ап(е ргаеб(;ап(1а (1пт рег б1тШа (ЈећКат соп(еб(атиг МеНШет, бић си1П8 рго(;ее(;1опе е .§'0 сит ћас т18ега соттипјШе Еа8с1апа рага(;и8 8ит \'1уеге е( топ. О.иаге Ее\'егепсН881тае Вот1паПоп1 УебЈгае ћјбсе тНтаге \'о1иЈ, с1ит 8асга1]бб1тае Ма1еб(аНб тапс!а(шп ћос ехрозса^, и(; топаб(епа е(; 4етр1а У181(аге, са11и§его8 е(; рагосћоз Еабс1апоб и1лс]ие соп8Н(ик)8 бесип^ит погтат е1 соп8\ 7 е(;и(Нпет Ј;таеС1 гИиб ЕабсЈапогиш бићогШпаге е! швкиеге ноп 1п(;егтШ;ат ; Па и(; а ппШз есс1е81а8(1С18 уе1 8аеси1аг1ћиб б(;аНћиб то1е§(;етиг, бв(1 и1>1СЈ[ие Нћеге сопвегуетиг, ]>гои1 и1)епи8 Ееуегеп<Н881та 1)опипаНо УебПа сН§паћНиг 1п1еШ§еге ех рпуЦе^Ив ас сошШиаНопаШгаа 8иае Ма1еб(;аНб басгаНббЈтае по1)18 е1аг §'Ш8. ^иае раг1а ех ргт!е§ш а<1 ЕеуегепсНббЈтат ВотЈпа(1опет Уе8(гат рег теоб ћот^пеб (гаибтШо, ^ш 8а(; 1иси!еп(;ег оге(;епи8 ро8бип(; (1ес1агаге отпе8 П08ћ'а8 С1гситб(;апНа8 ЕеуегешНббипае Оот1паНоп1 Уев^гае. Е^о Нђеп1ег у1бНаббет е(; а(1 8егуШа ЕеуегепсН^вшае БоштаНошз УебЈгае сотрагшбвет, зе(1 саиба еб(;, (цтс! 81 (; та!ит Нег, аНис! Оепиаги и^иЈие 1п сртИегНа (1е^'ип(, пес ћозрШит роззет т ра§18 ћаћеге; 8ес1 Бео (1аи(;е 8ас ]иепН оссазшие Ееуегеп(Н881тат БоштаНопет Уеб1гат \ 7 1бН;аге иоп пе^И§'ат, зес! н(ис1е1)о. Оио(; сп'са еНат ЕеуегепсИббЈтат ВотшаНопет УебИат ^иат оШшоб18-