Српски сион

С тр . 80.

Б р. 3.

моћи савршава? Нису! — Народ наш, наш храбри србски народ, покрај свега тога опет зато није клонуо духом: њега је вјера, љубав и надежда у свима тим невољама и бједама, у свима тим искушењима за сретнију шегову будућност, за његово величије, и величије божије, за његову славу, и славу божију, за његову правду и правду божију силно одушевљавала, — И кад погледимо на оно изванредно својевољно одушевљење са којим је он толика искушења ове прошле године издржао, и толике опасности толико пута од себе одбио, и с којим и данданас још на Карловци, на Ст-Томашу, на Јарку, на толиким мјестима по Банату, и по свима крајевима војводства свога под оружјем и на овој љутој зими стоји, и задатак свога времена рјешавајући вољу божију испуњава: онда морамо признати, да то није дјело наше, — није дјело човјечије; — него је дјело божије, — и да је Бог ове године после пуни скоро пет вјекова опет на нас милостивим оком погледао! — Јест! морамо признати, да је Бог на нас погледао: — а кад је Бог на нас погледао, нвбојмо се браћо, никакве нам невоље и бједе досадити неће!! — Бог зна најбоље шта чини; његова се света воља испунити мора. Ја тако вјерујем, — а тако и исповједам, да је те све невоље и бједе промисао божији само зато попустио на нас, да њима и покајемо до* вољно грјехе наше црне прошлости, и сами себе очистимо и од најмањи, који се још међу нама налазе, остатака невјере, мрзости, и очајања; и да тако покајану прошлост за собом остављајући, и сами чисти с чистом вјером, љубави, и надеждом, дакле с много јачом народном свјести, на сусрет будућности нашој данас корачимо! С таком невјером треба, да се сви опростимо данас са овом прошлом годи ном, у којој смо имали много пријатни и непријатни, повољни и неповољи наши и туђи магновења; с таком истом вјером треба да се сви поздравимо и да овом новом годином, у коју данас у име божије ступамо, и да се овдје у почетку

њеном сви завјетујемо, да нећемо ни једно магновење, које ће нам она донети, уступити врагу и непријатељу наше будућности; него да ћемо сви сва магновења њена на добро и корист нашу употребити онако, као што смо видили, да их употребљава онај човјек, кога права вјера, чиста љубав, и тврда надежда у свима његовим дјелима одушевљава. Таким начином нећемо основати само срећу нашу на овој земљи; него ћемо у тој срећи нашој основати и вјечност нашу, онаку вјечност, која ни пред Богом, ни пред будућности нашом неће бити постидна. И Бог ће сам радије гледати на нас, кад пред величеством његовим као слободан народ његов станемо, него ли што гледа, кад овако уда љени од њега, као оковано туђв робље, у немарности нашој по прагу испред угњетатеља његове свете слободе пузимо. — Али су магновења еадашњости кратка, — брзо пролазе, — и више се никада невраћају — браћо! — ни једнога часа неоклевајмо; — него признајмо одма сви заједно, да је време божије слободе народне, и за нас настало! — и потецимо без икаквога изговора у помоћ онима, који на том лепом, на том великом дјелу божијем неуморно раде: гдје требају оружане руке — оружаним рукама, гдје треба одушевљавајуће слово — одушевљавајућим словом, гдје треба новац новцем, гдје треба рана — раном, гдје требају друге ма какве жртве — другим ма каквим жртвама, — употребљујмо само сваки сва магновења садашњег времена нашега по могућности на добро и корист нашу, на добро и корист народа нашега, кога будућност зависи, добро запамтимо, — од ови магновења, која сад у нашој власти стоје! — Тако треба да употребимо ову садашњост нашу. И ако је тако употребимо, онда ћемо сретно ову нову годину започети, сретно ћемо је довршити, и сретно ћемо моћи чист рачун од ње Богу и потомству увјек предати. То ће бити права наша слава: не дајмо дакле браћо! другоме славе наше! Свети патријарше! — о! како нам је мило, што те тим великим