Српски сион

силе, која народни живот одржава, крјепи, подрањује, и у напредовању га његовом подпомаже; јер у њој нисмо само собом почели јавно живити, него смо почели и дјелом показивати, да и ми јавно живимо. Она је дакле била година новога ггромисла божјег о нама, и година наше вјере, љубави и надежде, јер је у њој просијало величије божије на врХу наше православне цркве, и слава се божија у народном нашем животу јавно показала. Али су нас и многе невоље у њој сналазиле, и многе бједе нападале. Шта смо пута само гледали над Банатом, Бачком и над Сремом крваво небо од ватре, које је непријатељ наше вјере, љубави, и надежде од наших цркви, домова, стаја и добара безбожном својом руком наложио! — Шта смо пута елушали грмљавину од топова и пушака, које је непријатељ наше народне слободе на нас палио! Шта смо пута чули и саму јеку и звеку од крвави мачева и копаља, која је душманин нашег јаваог живота на нас потрзао! Многи су нам отцеви, синови, унуци, браћа, другови, пријатељи, сродници и знанци у крвавим бојевима изгинули; а многи од њих тешких рана и невоља, крајње сиротиње и бједа допали. И најпосле, кад смо у сред толики невоља у одушевљењу нашем за свету правду мислили, да с народном нашом главом, једва за сто шездесет година од Бога исплаканим нашим војводом, као цјелокупно народно тјело, пред непријатеља нашег живота изиђемо, њега победимо, и слободни са слободном нашом србском браћом, и другим народима успоредимо се; онда нам је ова иста година, која нам је војводу дала, војводу и одузела. — Страшна искушења! нечувени догађаји! Али и најстрашнија искушења, која се од стране божије на људе шаљу, не шаљу се зато, да људе доводе у очајање; Бог неће смрти ни једном грјешнику; него се шаљу тога ради, да се људи у добродјетељи утврде, и науче у њој постојани бити, ма да их какве и колике напасти снађу; да се грјешници обрате, и живи буду. Па како се морамо

згрозити, кад знајући добро ту свету вољу божију, погледимо се сами измеЈју себе, и видимо, да је на укор ове прошле годпне, на срамоту и жалост наше садашњости и будућности бало ме^у нама и такови људи, који су видили, да нека невидима сила самога Вога почиње народ наш к лепшој будућности подизати и подпомагати, — и опет зато нису хтјели вјеровати, да је настало време новог божјег промисла о нама; него су у невјерству томе своме, једни затезали се народу своме помоћи онолико, колико би по силама своима помоћи могли, а други нису хтјели никакве, тако рећи, љубави указати народу своме у овако потребитим, у овако одсудним часовима новог живота његовог; гдјекоји су с прекрштеним рукама гледали, како душмани нашег живота разваљују наше цркве, скверне наше светиње, пале, робе, и пустоше наше вароши и села, одводе нам браћу нашу у робље, бију их и муче немилице, ејеку и вјешају крвнички; и они нису хтјели бједној тој браћи својој с другима храбру своју мишицу у по моћ пружити; а гдјекоји су, — тешко је изрећи, — али кад је тако, морам изрећи, — и до те безбожности дошли, да су непријатељу нашем и у најгрознијим његовим свирјепствима, коЈима је он против нас бјеснио, на руку ишли. Гадна немарност! проклета безбожност! —Може ли ко од нас и помислити, да није та немарност, и та безбожност и од праведнога Бога проклета, — и да неће и потомство те велике грјехе на вјек проклињати! — С каквим ће образом таки људи пред будућност своју изићи; са каквим ли лицем стојати онде, где им развалине неодбрањени божији храмова и србски задужбина, и с њима оскверњене светиње пред очи изиђу, и гдје неосвећена крв погибше, за будућност на родну, браће њихове из земље пред њима проври!! — Ужасно ће бити то стање њихово! Црн ће им бити образ пред Богом и људима навјеки! Па јесу ли таки изроди народа своим себичним и проклетим поступком могли стати на пут сили божјој, која се у не-