Српски сион

1ЈТР 05.

*јГ11*ЈЛЈД 1;тш

ЈГ>г. О.

тога су заетали и послови, који се тичу земље и државе. Наступила је страначка искључивост: једни с другима ни пошто не пристају да раде, а свака сама за се група не може замљом да управља. Као што су старији радикали натезали и у скупштини и у влади, исто тако данас млађи радикали муче се да наставе послове, пред којима се земља налази. Они имају тако незнатну већину, да изостатак једног јединог њиховог човека онемогућава скунштински рад. И сад је изненадно наступило такво стање. Већина скупштинска еамосталних радикала поново је доведена у питање: један посланик, Панта Тудаковић се поболео, и сад ће точак скупштинскога рада бити укочен, јер ће опозиција и даље терати опструкцију. — До сада је још са том безначајном већином од једног гласа радила на законодавним пословима бар једна половина Србије, а друга не; но сад је то овим изненадним случајем застало. Шта сад? Самостални радикали најзад увиђају оно, што раније нису могли да увиде: да је бар у главним питањима и пословима неопходно потребан споразум између оба радикална крила. Тај је споразум на првом меету потребан ради саме земље, ради отаџбине. И ко то не увиђа, али је политички слеп илиинаџија. Листови, који су ненријатељски расположени према радикалној странци, уопште сипају најгрђе погрде на најновије покушаје за еавез, који би једини могао да извуче земљу из овог мучног полозкаја. Они нападају све те покушаје, јер знају да радикали, када се удруже, постају најмоћнија чињеница у свима државним пословима. Али, као што раније нису пристајали самостални радикали на споразуман рад и заједничку владу, тако данас старији радикали одбијају покушаје, који се чине у смислу, да се створи савез и тиме отежавају стање у Србији. Србија стоји пред многим значајним и судбоносним унутрашњим роформама и крупним питањима, која треба што ире решити; она стоји пред врло замагљеном будућношћу и судбоноеним догађајима, који могу неочекивано да наетупе и да потресу народе целе Европе — и Србија треба и једним и другим да се користи: изнутра да се препороди морално и економски сасвим оснажи, а споља да скочи у угледу и вредности, користећи се погодним приликама, које се само тако рећи натурају. И уместо тога политика партијске искључивости, може се рећи, политика партијског ината, везала је Србији и ноге и руке и она не може ни једнога корака напред да се крене. Влада Љубомира Стојановића на првом састаннку скупштинском, поднеће по свој прилици оставку. Да ли ће се после овога стање изменути и окренути на боље, — не може се предвидети".

Па какви су србијански радикали, такви су и наши. Тамо је опстанак и напредак државе у питању, па не могу да се сложе два радикалска крила, која имају један про ■ грам — т. ј. ако има у српству паметног човека, да верује у програме у опште наших странака —, а све из личних побуда, интереса и мржње. Овде је код нас и ако баш не пптање саме цркве, а оно њених животних интереса и просвете народне у опште, па и самог напредовања народног, па радикали, који су показали и за ове три године, да нису у стању ништа створити, не само што не ће да се измире с другим странкама, те да се једном започне паметно радити, него се мире с највећим дојучерашњим непријатељима туђинским. Где је њихов интерес у питању, уму они да праве компромисе и са најзатуцанијим реакционарима, као оно н пр 1902. у једном изборном котару. Заиста стидно и срамно! Нравоученије — што би рекли наши стари — овог чланка то је, да су паши радикали друкчији у ггисшву и говорењу, а друкчији на делу и ствари, и ко узтврди да нису такви, нек се изволи пријавити и изићи са именом на мезево!

Мудроет §-лије „Заетавиног" из Темишвара. д. Р. Кад се удостоијо панчев&чки „промешски доктор" да пише онаке мудро-громопуцателне чланке у „Застави"; као зашто да их не би могао писати и темишварски §., који и ако није можда баш доктор медицине ил ирава, ал је за извесно доктор незнања и дрскости, кад је „Застава" и онако постала „народски лист", односно орган демократске странке, која -е по речма велеученог и нризнатог говорника и беседника бродског, бори и данас „за крст часни и слободу златну", и у коју има право да пише сваки народски човек — радикал, почевши од фишкала за „ужу" Угарску, до доктора ирометског. Истина, демократска странка — радикали — не бори се данас за онај крст, за ког сџ