Српски сион

'о, з сРпски

сиоВ

'>»•. !)3

Неуморним и пожртвовним и родољубивим радом и прегалаштвом сврнуо је на се пажњу ширих и виишх кругова, па га видимо од вајкада као местн. школ. надзорника, чл&на управнога одбора окружне јавне болнице у Митровици, многогодишњега жупанијскога скупштинара жупаније Сремске и т. д. Зато га је и Његова Светост, срп. патријарх Георгије БраиковиИ и одликовао године 1896. црквеним појасом, а ових дана унапредио за почаснога ироту. Старцу — кршноме старцу јоште — који вајвећу срећу налази у плодовима четрдесетгодишњега јавнога рада свога, ускликнимо а кличем и ја: Живио ! — друзима за углед, отачбини на корист, роду на утеху! п. с.

ЛИСТАК. В е с т и. Седнице епархијскик власти. Арх. адшинистративни одбор држаће своју редовну седницу 20. о. м., конзисторија 21., а школски одбор 23. о. м. Црквено одликоваае. Његово Вис-окопреосвештенство г. епискоа далматински др. Никодим, Милаш, благоизволио је на дан Божића одликовати висопопречасног архимандрита задарске конзисторије г. Доситеја ЈовиЛа архимандритском митром, и уделити му наслов п карактер архимандрита-митрофора. У нашим срнским јерархијама, знамо да је само у митрополији београдској био архимандрит-митрофор иокојни НиИифор ДучиЛ, и Кирило ЈовичиЛ , и да им је архимандритску мотру подарио св. арх^јерејски сабор. У карловачкој митронолији, — колико је нама познато, а држимо, да нам је добро нознато није је имао ни један, а нема је ни сада. У њојзи има само један нрота ставрофор. Са свим је тако! Сомборски добро уређени лист „ Слога ", што је од скоро почео излазити, говорећи у б. бр. у чланку: „Сриски народ и данашња криаа и , о братимљењу наших радикала са Кошутовцима, рече са свим добро и ово: „Сасвим је наивно оно радикалеко подметање са патријарем Бранковићем. Не наивно, него у напред добро смишљено : Знала је „Застава" добро, да не сме отворено изаћи на среду нред српски народ са својим братимљењем са Кошутовцима".

„Стога је дакле и опет „Застави" добро дошло име патријарха Бранковића. Њега треба поставити дакле за оруће „бечке камариле", и срнски ће народ на мах прогледаги: камо и е ким му ваља поћи у мутном времену данашње политичке ситуације" ! 0 избору системизованог парохијског иомопника у Сомбору, иише „ Слога " у 5. бр. ово: У прошлу недељу обављен је избор системизованог парохијског помоћника ири овдашњој великој цркви на лесто нок. Јована Момировића, Била су четир компетента и то: г. г. Никола Мидић парох сантовачки, богословију је свршио са врло добрим уснехом, а из владања .је имао оцену: примерно; Димитрије Бокшан овдашњи капелан, богословију је свршио са добрим успехом а владање му је примерно било; Марко Навловић иарох бајшански, науке је свршио са добрим успехом, а из владања је имао примерно и Ђорђе Павковић овдашњи ђакон, богословију је свршио са довољним успехом, а из владања је имао оцену: неуредно. Од ова четири компетенга изабран је Ђорђе Павковић". На ову ћемо се тему већ у своје време осврнути. „Је&П8^0." „Јединство а је, каошто нам је наш нријатељ из Далмације ирошле године јавио, један од озбиљнијих листова у Далмацији, који је започео пре „речке резолуције" проноведати мир и слогу између Србаља и Хрвата у Далмацији. Новодом смрти бискуна Штросмајера пр. г., донео је исти лист у своме 35. бр. од 2. свибња ову белешчицу: „Штросмајеров говор. „Нови Лист и допушта да онај говор, како га је он донио, није био баш аутентичан, али се позивље на гласовитог српског исгоричара архимандрита Илариона Руварца, тврдећи да јест и да га је донио из енглеских листова. Види се, да „Нови Лист" није упућен, јер није историчар Илариои Руварац објелоданио онај говор, него његов брат Димитрије некад нрота у Земуну, мађарон, који је свашта аиеао и проти Штросмајеру у Земунском „Н. Времену". Онај говор је он удесио, да Шгросмајера прикаже као дволична — па је грехота, да се сада на тај говор позивљу сви, који хоће да Штросмајера славе! А истина је, да је Штросмајер говорио проти догми непогрешивости Папе и да је износио у језгри већину оних разлога, али није заиста оиако говорио о Бл. Госпи, није заиста на онај начин износио њеке цитате, нити се је у говору заклео, да неће никада пристаги на догму. Пристао је. Ове етвари ваља бистро износити. Штросмајер је прије догме могао проти њој расправљати, а једном је проглашена, или је