Српски сион

0». 94.

Бр . б.

ваљало да је призна, или да положп митру. Или остати у цркви, или из ње изаћи. Он је остао. Је ли ту гријеха" ? Нама је наш'.нријатељ из Далмадије још пр. г. послао ову биљешку из „Јес1т81 ;уа",но забацила наи се. Нашавши је сада, износимо је овде у целини, и у своје време, рећи ћемо још коју о поменутом говору Штросмајера бискупа, о ком је у своје време било говора у земунском „Новом времену." Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Ч и т у љ а. У Мохачу је умро 13. Јануара протопрезвитер мохачки Гавра БољариЛ у 63. години свога живота. Прота се Бољарић одликовао са знањем црквеног појања и црквених правила, а уз то је био и добар говорник, те је врло често у цркви проповедао, а особито о црквеним славама. Као свештенив и прота је био уредан и поштован и од Србаља и Мађара и Немаца, с којима се радо дружио, јер је знао врло добро и мађарски и немачки. Прота је Вољарић по свршетку богословије био веко вреже учитељ и катихета у Кечкежету, за тим катихета гимназије у Сарајеву, док није 1894. био изабран за проту мохачког. У млађим својим годинама прота је Бољарић писао по богословским часописима, члаике, а у друштву са г. Тајш&новићем ставио је у ноте и издао две свеке црквеног појаља. Сахрањен је 15. Јан. На укопу је заступао г. епископа Лукијана прота будимски г. Велимир Недељковић уз суделовање 6 свештеника из околине мохачке, се с њиме опростио администратор МађарБојански г. Владимир Белеслијн. Вечан спомен брату Гаври, с којим смо у Карловцима као ђаци више година сретне дане младости провели. У Руми је 7. о. м. код своје кћери и зета умро у својој 74. години живота окружни протопрезвитер митровачки Авакум СтајиЛ. По свршетку богословије, био је нокојнп Стајић дуже времена учитељ у Карловцима, затим парох у Лазама и Руми, а 1890. буде изабран за проту. Покојни је Авакум био познат као взврстан певач и церемонијер, те је био биран и за члана нар. црквеног сабора. Вечан спомен оцу Авакуму! У Триињи је умро 11. о. м. у својој 82. години парох трпињски и нротојереј Теодор ил. МиковиЛ. Вечан спомем оцу Теодору!

Одговори уредништва. Журајивом радикалском поии. Што се бацакате и што исгрчавате „пред руду", што пе приличи Вашим годинама. Та символ Вашег називала има бар то својство, да је хладпокрван и трпељив као што су и Ваши стари морали такви бити, због чега их без сумње свет и нрозва данашњим Вашим називалом. Претрпито се, доћете и Ви на ред све ако Европа с нестрпљењем и очекује, да види, шта ћемо жи на онакову Вашу учтиву, Вашем називалу достојну изјаву у „Застави" одговорити, којом посведочисте, да је основана она латииска „потеп е<; отеп". Оцу — Г. јеромонаху. Илате и немате право. Жмате, што држите да би требало и „Правила за монахе" од 29. Марта 1899. послати на превишњу потврду, као што су послата и „Дисциплинарна правила за прав. српско свештенство", а немате, што је по учењу наше цркве, св. Архијерејски сабор властан донети правила за монахе. У осталом, како је у изгледу да ће се на нролеће састати св. Архијерејски Синод, настојте наћи братије, те поднесите му молбу, да и њих пошље ва превишњу потврду, како им и с те стране не би могао нико ништа приговорити.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Број 14 и 61 К. з. 26 и '22 ех 1908. 1 — 2, 15 СТЕЧАЈЕВИ. Исиисују се и то: 1.) на мјесто протопрезвитерског капелана у Воћину са 1000 К. плате из јерархијскога Фонда, 200 К. доплатка и половице штоларних прихода од стране мјестног нротоирезвитера и пароха; 2.) на мјесто системизираног парохијскога номоћника у Вел. Писаници са 800 К. плаће, 400 К. сесионалне одштете и станом у нарави. Молитељи имају своје прописно обложене молбенице надлежним путем до стављенога рока потписаној конзисторији поднијети, небудели компетената мирскога реда, подијелиће се речена мјеста и јеромонасима, који се искажу дозволом иредиостављене своје власти да могу привремено испомагати у епархији пакрачкој. Из сједнице прав. срп. епархијске конзисторије у Пакрацу, '<24. јануара (6. Фебруара) 1906. држане. Предсједништво.