Српски сион

Стр. 68.

СРПСКИ СИОН

Вр. 3.

градског патријарха; иначе у свему да буде слободан и од њега; нипошто пак да се потчини архиепископији београдској, јер је столица београдска нижа од столице амазијске, а к томе још зависна је од столице охридске (!). Уз то захтевао је владика потпуну судску и управну власт над свима манастирима, своје епархије, коју је дотле вршио сам архиепископ букурештски; захтевао је право да он са синодом поставља и збацује игумане, да се овима наложи чешће вршење литургије. ако су јеромонас-и; да им се ускрати влает прогањати калуЈјере из манастира, него да их само према преступу казнити могу; калу^ерима да се не донусти прелажење из једног манастира у други; да се ником не допусти зидати манастир или цркву без дозволе епископове и да се укине патронатско уобичајено право утицаја на избор игумана; да се странци не посвећују за епископа и игумане, јер могу покупити и продати сребрне ствари па побећи. Најпосле вели се у том писму, унрављеном на главног команданта ердљског генерала Кенигсега,* да ће се епископ постарати, да свештеници мирски савесно врше своју дужност, али да се забрани како игуманима тако и бољарима, да стране свештенике примају сами, него да их увек прво пошаљу на испит епискоиу; те да се је владика са синодом постарао већ, да се оснује румунска школа у Римнику, под надзором епископа, а латинска у Крајови под надзором земаљске управе, као и то, да одре^ене особе са игуманима воде тачно рачуне манастирске -3 Овај протест владичин, у споразуму само са тако меленим бројем манастирских настојатеља. није могао бити ни од какова ефекта ни код самог губернатора генерала Кенигсега, који је као што изгледа наручио тај протест. 4 Но ипак је * Швикер (Б1е Уеге1п!§ прил. X.) погрешно веди, да је та модба била уорављена на гроФа Валиса, јер овај у то доба није био губернатор Ердеља него, као што се и8 овде приложеног дневника види. Ердељом Је у то доба управљао генерал Кенигсег (Ви/и прил. П. тич. 35). 3 ш(1. 4 Ваља само прочитати претпоследљу тачку тога писма, у којој се говори о оснивању школа у Римнику и Крајови,

генерал Кенигсег, или који од његових последника извесне тачке потврдно, а за остале је ваљда обећао израдлти потврду односно одобрење у Вечу. Да су заиста неке тачке потврђеие уверава нас. 15 тачка приложеног дневника владике ка рансебешког Николе Димитријевића, где је забележена изјава румунског архимандрита Илариона о томе, како је игуман манастира Житијана одговорио проигуману светопавловском Антонију, кад му је овај дчнео препоручно писмо архиеп. и митр. београдског Мојсија Петровића, да прими и издржава у свом манастиру овог проигумана, до доласка архиепископова у Малу Влашку. Игуман је тада одговорио: 5 „мени не заповеда г. Митроп,, него ми заповеда госп. директор гроф Тиге — у којој заповести стоит, да не преватамо Грка ни Србаља — а то је и у садржају молбе владичине истакнуто. Нема сумње, да ни архиегшскоп Мојсије није остао екрштених руку после овог протеста, о ком је могао дознати од наклоњених му румунеких племића (бољарај, с којима се је познао у Београду и Вечу. Но шта је радио, позитивно не можемо утврдити. Само знамо из писма аеп. и митр. Мојсија — аеп. и мигр. Вићентију Ноповићу, од 13. Јула 1722. из Темишвара, 6 да је Мојсије очекивао владику римничког у Себишу, но да га тамо није могао дочекати, те се нада да ће у Темишвар на састанак доћи, ако га болест неспречи. — Из тога изгледа, да су ипак неки ближа одношаји међу римничким владиком и архиепископом београдским наступили, те да је први почео попуштати од својих захтева, да се и у Римнику оснује автокефална православна црква. А Мојсија видимо, где му архиепископ Вићентије Поповић 20. Маја 1724. г. даје титули архиеп. и митрополита „белиградскоггћ и всеи Серв1е и баната и новодобите, угровлахге и ако ни проширеном потврдном дипломом царском од па се јасно види, да је то учињено у споравуму са аемаљ. управом. 6 Види прилог П. 6 Споменик XXXIV., 178. прил. Х1ЛУ. ' Споменик XXXIV., 107. б.