Српски сион

Стр. 72.

СРТТСКИ сион

Бр 3.

О мојој наставној основи за православну веронаучну обуку у нижим основним школама. Већ неколико година лежала ми је спремљена ова наставна основа, и према њој без мало цео катихизис израђен. Можда је нисам требао ни сад покретати, ни износити на јавност, кад је већ толико дуго у миру лежала! Ја ћу овде навести, шта ме је руководило да Је и то оваку, каква је изнесем, затим, зашто је тако дуго лежала — и на послетку, зашто сам је сад изнео на јавност. Нредавајући веронауку у нашим основним школама, дошао сам до уверења, да се са, наставном основом, која данас ностоји, не може ништа постићи. Врло ретко ће бити да деца свладају прописано градиво, па и у томе случају не ће никакве хасне отуда имати, јер ће се оно, што је с тешком муком научено врло брзо заборавити — па која вајда!? С децом у првом разреду иде врло тешко, још не знају чисто ни говорити, а морају научити молитве на црквено-словенском језику. У другом разреду једва су нешто научили читати, па већ морају да уче на памет из штампаних књига, које нити су по реченицама нити по градиву удешене према схватању деце у другом разреду. У трећем разреду и ако нешто боље читају — ипак им је немогуће свладати врло незгодно и опширно тумачење „символа вере". Четврти разред, иако је најстарији, не треба изгубити из вида да су и то још деца, за коју не ће имати никакве привлачности, па ни хасне сухопарно тумачење „Оченаша" и 10 божјих зановести. Посматрајући муку код деце, и жалећи за безуспешним радом својим, дошао сам на ту мисао да је безусловно нужно ивменути на' ставну веронаучну основу за основне школе, те предавати деци оно што &е кадри бити схвашиши, шшо Ле радо учиши и гишо не Ие иигда заборавити. Јер, боље је и мање децу учити, па да то остане код њих, док су живи, него их много учити, па кад изиђу из школе, не знају иишта. На што оне силне молитве у првом разреду? Вашто мучити децу с тим, кад би могли за то време друго што научити. Најбољи ђаци

ће још неко време по изласку из школе знати којекако те молитве, но доцније ће и они заборавити. да ће се тешко сетити и почетка свих молитава. А зар Христос није научио апостоле своје „Оче паш" и рекао: тако се молите. Зар није у „Оченашу" све?! По мојој наставној основи испустиле би се из основних школа све молитве, осим „Оченаша" и „Господе Боже наш" (молитва пред спавањем). Наш народ чита „Оченаш" сваком ириликом, било при седању за јело, било да леже или устаје — и та молитва треба да се учи, но не само на црквено-словенском него и на чистом српском народиом језику; јер ако дете научи ту молитву и на свом матерњем језику, оно ће је увек све побожније читати, јер с годинама ће се развијати и његово схватање — и не ће је само механички очитати, него ће је у пуној побожности схватајући сваку реч и дух њен узносити оцу нашем. Молитва пред спавањем треба да се научи још у првом разреду и то само на магерњем језику, јер предавајући се сну, врло ће радо и са осећајем дубоке нобожности свако читати ту молитву, да му Бог опрости, што је тога дана згрешио и да пошље анђела хранитеља да га чува у сну, Кад би деца само те две молитве тако учила, уверен сам да би знали докле су год живи, па и да би их читали. Овако пак учећи молитве, сећајући се молитава, запамтили су само да су их учили, а не сећају се ни једне, па чак и „Оченаш" не могу до краја да дотера.ју. По мојој наставној основи деца се прво уче прекрстити, затим „Оченаш" и „Господе Боженаш", и онда I. и П. разред водим као ио некој стази од створења света до Спаситеља. У трећем разреду се учи о рођењу Спаситељевом и друге појединости из живота Спаситељева, па после сведочанетва Бога Оца при крштењу да је то син његов мили, ирелази се на чудеса Христова, да се још боље деци предочи божанство Христово. Држим да ће после тога са срдачним жаљењем учити страдања и смрт Христову — а Ускрс дочекати као јарко сунце јутарње. Тек сад ће им се разбудити воља за учење прича, које је четвртом разреду додељено. „Символ вере" држим да ће свако уви-