Српски сион

СР11СКИ сиоза С тр. 125

г~»р, 4.

них под тек. бр. 16. из 1879. исправи. — Узета је ва знање одлука вел. СО., којом је Ст. Жупанском, окр. протопрезв. арадском за протопрезв. помоћника стављеда у течај годишња каиеланска припомоћ у своти од 600 К. — Позвани су Јоца Степанов и др. из КетФеља, да на тужбу јер. Св. Јовановића, пароха тамошњег своје изјашњење поднесу. — Узет је на знање извештај поджуп. звања торонт., да је неке исправке у дупликатима матица спровео. — Извештено градско поглаварство у Карловцима, да се јереј А. Иоповић и сада у свешт. чину налази. — Узет на знање извештај јер. М. Димитријевића, пароха из Т. Кањиже у погледу цркв. столова. — Удовољено молби јер. Исидора Николића, админ. парох. у Гаду, да потраживање јер. М. Путника пароха у Срп. Св. Петру у два оброка исплати; уједно одбијен исти јер. са молбом, да исто потраживање до коначног решења овога иредмета у депозит овоеп, Фонда ставља. — Осуђен Ср. П. Ј. сусп. парох у С. на лишење свешт. чина и сношење истражних трошкова, па је и правосл. срп. Митрополитском Црквеном (Јавету подастрта иста пресуда са свима спи сима на одобрење. — Одређени су заступници овоенарх. конзисторије, који ће Његову Светост приликом прославе недесето-годишњице свештеничке му службе поздравити. — Решено свега 15 предмета.

ЛИСТАК.

В е с т и. (V пажау онима, који желе изучавати војене школе.) ГБеговој Светости господину митрополитупатријајху је надлежно саопћен обнародовани етечај да се почетком шк. год. 1906/7. попуне 3 места у задужбини пок. српског народног добротвора Саве Текелије и то за такве младиће, који су већ слушаоци или желе ступити у морнарску академију, или у женијско оделење техничке војене академије евентуално у- војену нижу реалку. Првенство имају спнови оних часника (официра) српске народности и православне вере, који су служили код ностојалих хрватских, славонских, сремских и банатских војених регимената или тителског батаљона; у другом реду синови оних ц. и кр. часника Срба ирав. вере, који су рођени у бившој војној крајини хрватској, славонској, сремској и банатској и најпосле у трећем реду синови д. и кр. часника Срба прав. вере уопће. Молбенице се имаЈу најдаље до 80. априла 1906. поднети г. подмаршалу Јовану Двитковићу, коман-

данту ц. и кр, ратне школе у Бечу, а шају се инструјирати по пропису, који је тачно обележен у додатку бр. 5. 1906. листа „Уегог^тшдкМаИ &г <1а§ К. и. К, Неег", а може се набавити примерак расиисаног стечаја и осталога у ц. и кр. државној штампарији (81аа18с1гискеге1) у Бечу или од књижарнице „НоДшсћћапс11ип& Б. \У. 8еМе1 е4 8о1т" у Бечу. Да „цврсте" брате слоге изме^у радикала и самосталаца ! Као год што се паметан човек мора смејати оном голаћу, који имајући у џепу две три круне, распитује, пошто је та и та кућа, која вреди брат брату 1000 К, коју би он радо купио; тако исто мора се паметан човек смејати оној комендијн са „речком слогом" између наших радикала и самосталаца, а да и не сиомињемо са стеклишима и кошутовцима, кад зна ко су једни, а ко су други, и како се они и између себе мрзе. Избор за политичан сабор у Вуковару, показао је јасно, каква је њихова слога на делу. А каква је слога на автономном пољу између радикала и самосталаца, може се видети из ове белешке „Новог Србобрана". У 43 бр. донео је „Н. С." ову белешку: „Избор епарх. скупштинара у пакрачком протопреввитерату. Новосадска „Застава" већ је два пута донијела вијест, како су у Пакрацу на избору свјетовних чланова епарх. скупштине изабрани чисги радикали, а на избору свешт. члаиова самосталноклерикални попови. Нрви нут смо на тувијестоћутали, но кад је „Застава" тенденциозно понавља, дужност је наша да о том кажемо своју ријеч. У листини, коју „Застава" зове чистом радикалном, има уз неколико радикала још и неутралних, иначе добрих Срба, који не припацају ниједној странци, а и жестоких владиних кортеша на политичком подручју. То ће констатовати свак, ко познаје оне људе, а прочита ону листину. Тако псто стоји ствар и у рајићком протопрезвитерату, само што је ту „Застава" опрезнија, па и сама каже, да су у Н. Градишци изабрани радикали и „иријатељи им". Кад је тако, каква смисла има оно истицање са стране „Заетаве". да су у Пакрацу нзабрани самостално-клерикални попови. Нарочито кад се зна, да су се ти самостални попови у крајњој нужди и дотјерани до дувара одлучили аа комбиновану самостално-клеракалиу листину. Наши пријатељи у пакрачком протоирезвитерату покушали су све могуће, да се склопи изборни компромис с радикалима. У том су ишли чак тако далеко, да су нудила радикалима и већину у листини. И тек у посљедњем часу, кад су радикали коначно одбили компромис, повели су они самосталну акцију. Но у последњем часу нису се могли постићи ии какви успјееи. Да су радикали пристали на компромис, имали би једнак број својих људи у скупштини, а споразум самостално-радикални био би у сваком погледу очуван. Само би мјесто оних владиноваца дошли у