Српски сион

(ЈРПСМ СИОН

Стр. Ш.

се боји, да митрополит не позове римничког владику у Београд, што он, наравно, без више наредбе неће никако допустити. Уз то предлаже: „да као што је владар митроп. београдског учинио независним од пећког патријарха (!), исто тако може и једног владику од њега изузети и самосталним га учинити, а посвећење једног владике од друга три владике исто је тако вал>ано, јер се то чини по њиховом обреду и са митрополитом. А у Молдавији и турској Влашкој не пази се ни на какав избор и формалности, већ тамошњи владари постављају владике по вољи, а митропнлит несме ни да се усуди да посвећењу ма и најмање шта противуречи". Из свих тих извештаја Неоаквистичка Субделегација у седници својој 19. Јан. 1736. изјављује : „да је потпуно уверила се, да се митроп. Јовановић труди, да своје правосудство све више и више прошири, те да противуречи и противи се и најмилостивијим царским одлукама и позитивним наредбама; дакле што се то више од њега трпи, то он све већма заузима опаснији положај. 55 А односно од бијеног посвећивања Субделегација предложи, да се усвоји предлог Валисов, те римничког владику посвете три владике његова обреда; београдском пак митрополиту да се одузме свака власт у Аустријској Влашкој. После тога опоменут је митрополит и по трећи пут строго, да је дужан посветити од цара конфирмираног римничког епископа. Ту се већ и претило. И митронолит није имао куд, те је напокон после упорне борбе подлегао и изјавио, да кад је већ тако, он ће посветити римничког владику, али се огра^ује од тога, да је то правилно, боји се оваког прејудицирања и моли, да се његова јурисдикција очува неокрњена. 56 Што је подлегао узрок је понајвише то, што у Влашкој, ме^у онаковим свештенством и представницима народним, као што смо напред видели, није имао ни мало подесан терен за такову борбу, као што је " љм. 18 Глао БХП, 196.

то у српској цркви и народу налазио. Ипак је знатна заслуга његова том приликом, што је усталасао влашки народ и у овом крају, као што је то већ учинио у Ердељу и арадској дијецези, те тиме помрсио конце унији, која се са особитом агресивношћу спремала и овде. Тако дакле, кад већ није било куд, одлучи се митрополит Вићентије, да посвети Климента. Из писма митрополитова од 10. Окт. 1736. влашком принцу Радулу Кантакузину, у ком му честита, што га је Двор. Рат. Савет поставио пуковником „Илирске регименте" — сазнајемо, да је сам намеравао отићи у Влашку да тамо посвети Климента, само је вели, сад још слаба здравља па неможе. 57 — Познато нам је, да му се здравље касније само нешто побољшало; али зимско доба, у8 таково здравље сигурно му је препречило полазак на тако далеки пут. Стога је писао Клименту, да дође у Карловце ради посвећења,што овај и учини након добивене дозволе од врховне власти. По Мушицковом „Фка* занТк* - ' Климент је дошао у Карловце Велике Недеље са два бољара и једним секретаром од Администрације земаљске, те једним игуманом и једним јеромонахом. Донесоше и лепе уобичајене дарове. Митрополит, са 2 епископа, посвети Климента за епископа трећи дан Ускрса 12-ог Априла 1737. г., а игумана произведе за архимандрита. 58 Клименет је остао по том још неко време у Карловцима да се поучи, те за тим са својим пратиоцима врати се у Крајову, а одатле у Римник.* " У том писму вели митрополст Кантавувину — да би ваљало да дође да се споравуме с њим у ствари дуга и управе „Илирском региментом", јер он би сам тога ради дошао у Беч, ади је слаба вдравља, а уз то како му мало лакше буде мора у Београд (Писмо је датирано иа Карловаца), а отуд у Темишвар „н дадше ва Калл](по итн, и Фнам« нзеранндго нс10\|,'нфјл Клнмептд ко бпсколд осклтнтп" (Конц. протокол од 1736. г. у М. П. А. К.) 68 Гласникг VI, 86—87. - Швикер је, неимајуНи никакових података о том држао, јл распра ивмеђу двора и митрополита у опће се није ни свршила, усдед брво наступивше смрти Вићентијеве ни разбуктелог се рата с Турцима. (П1е Уегет. 120 — 121). * Интересантно је да је овај Климент био Србин и презивао се Радовић, па је ипак митрополит онако енер-