Српски сион

Стр . Ш.

Ови се повратише кући, а митрополит наскоро 6. Јуна 1737. у Београду опрости се смрћу свих мука и брига за добро цркве и народа свога. У то букне и рат наше монархије с Турцима, који се врло несретно вођаше, те турска војска већ поц јесен 1737. г. прогна војску генерала грофа Валиса из Мале Влашке, пустошећи крајеве све до Оршаве. 69 Рат овај заврши се миром у Веограду 1739. год., 60 по ком Мала Влашка потпаде опет под власт турску, те тако и римничка епархија престаде задавати бриге потоњим архиепископима и митрополитима карловачким. Д о д а т а к. I. Прилози за историју одношаја наших с Румунима у Ердељу. 1. 1729., Октобар 3. Молба Румупа из села Груна, темишварској Администрацији, да наложи еиискоиу иослати им свештеника, од кога их је одлучио анатемом, што су исктали вукодлака иопа Лазара из Белинаца. Светле цесарске Администрацие поштени гроф Јекселенцие. Светлој цесарској Администрацији дајемо ми на знаније шчо се међу нашем попу случило именем Лазар, да каде он пред седам месеци умрео у селу Белинци у дишчрикту Логошком закопали. И у малом прошлом времену, да јесу многи људи у болест пали; чрез два три дна да јесу лежали, некои и самрт получили. И како ми сочима видели јесмо да они исти мртви поп јесте био причина сагично протестовао против незаконитог његовог постављања аа римничког епископа; а то вначи, да му је интерес правосл. цркве и правда више свега мила била. 0 вадржавању Климентовом у Карловцима види писмо митрополитово гроФу Валису од 28. Апр. 1737. у М. П. Архиву Кар. бр. 604. 69 ЦинкаЈЗен, — ОеасћхсћСе (1ев Озтан. Ке1сћз т Еигора V, 726. 60 ЈМ(1., те Наттег, — СгевсМсћЈе (1еа Овтагпасћеп Кв1сћз IV, 330., 1Гед81ег. — Сгезсћ1сћ1е уоп Ипцат V. 243 и др.

мрти они људи и да им он јест крв попио. И по чувању нашего старога закона пошлисмо гробљу от села Белинца на гроб онога попа; јесмо искоиали, кои већ био јесте пред 4 месеца погребен; и нашлисмо га јешче цела и пуна крви сушча, како да би жив био. И зато нашлиемо, да оним људма нитко није причина самрти него исти поп. После тога јесмо опет у гроб га метнули ничице и пак закопали. И от онога времена јесмо сви мирни били и ни један несмо умрли, него јешче и болесни оздравили. И за то смо на знаније господину владики тамишварском дали, а они јесу на нас анатему учинили и заповедили, да нити они иду попу ни пак нима да ни у чем поп от божествене службе дејствује. За које нам сад тешко јесте, где деца се рађају без кршченија и људи умирају без исаоведи и без причештенија и без друге службе црковне. Зато унижено светлу цесарску Администра цију молимо, да истом Епископу заповедају, да нам даде једнога попа или у друго село гди поп има, да допусте да нам попује. Ако ли такову милост ие получимо, а ми такове ради силе, хоћемо се сви разселити и село пусто оставити. Со тим ми понизно остајемо, сл. ц. Администрацији понизне слуге села Груна логошкаго диштрикта. У Логошу 3. Окт. 1729. (Савремени превод — М. П. А. Е). 2. 1736., Август 27. Писмо мишрои. ВиЛеншија Јовановића ердељским иравославним Румунима, у коме им обе&ава, да ~Ке их иримиши иод своју јурисдикцију, ако се римнички владика иоунијати. Викентије Божијеју милостију православниј Митрополит Бјелградскиј, и всего христиЈанскаго народа под властију пресвјетлаго и непобједимаго Имератора римскаго обрјетајушчагосја Архиепископ и цесаро кралевскаго величества совјетнак; такожде их ц. в. нарежденаго катанскаго