Српски сион

Стр 202.

скоро пупих пет година не добиваше уредно ни ону уду плату. А у исто време ставио се на чело оних Србаља, који настојаше да се уведе у овдешњој црквеној општини редовно стање, што је после иет годишње борбе и ностигнуто, а уједно и спашен огроман фпнд школски. Као лепу нрту милог нашег покојника морам споменути, да он знајући, шта је то сиромашан ђак, сваком се приликом заузимао за њих, и многи данас у српству човек од положај/1, има досга за њега захвалити његовој препоруци. У друштву, а особито у новерљивом друштву, беше мили наш покојник расио- 1 ложен и вољаше оне, а особито од своје браће свештеника, који га знадоше својим причањем развеселити, те тиме му ма и за час бригу умалити, Ето о в а к а в беше мили наш покојник окружни протопрезвитер и парох овог св храма Божијег високоиречасни Господин ЈеФтимије Вукадивовић, и ношто беше такав, због тога ће и остати име његово у лепом и милом спомену аод свију нас, који смо га нознавали и поштовали Мили је наш покојник дочекао леп век, који и ако није нровео у онаким сретним ириликама и задовољству, као што га ие који проводе, ипак му је за утеху могло служити а и служало то, што је поред све своје несреће и невоље, оставши за рана удовцем, дочекао децу своју — пет синова и једну ћерку, коју он ретком љубављу љубљаше удомљену а већином и сретну, те уживаше у њима и својим уунучадима, те како честитој и благодарној деци родитељи нисаа нису дуго живели, Ви децо милог покојника не треба да грешите Богу и да на њега жалите, што Вам немилостива смрт отрже из Ваше средине Вашег милог и доброг оца, но треба да сте му благодарни, што је дочекао да Вас види као људе и удомљеие. Мили покојниче и незаборављена наша духовна старешино! Прими од нас твоје духовне сабраће при овом вечитом земаљ ском расганку искрену хвалу и благодарпост на оној љубави и доброти твојој, с којом си нас увек иредусретао не као твоје

потчињене, него као млађу браћу, и ми ћемо докле год узбудемо у животу, ири свршивању сваке божанствене литургије из поскурице одређеве за вађење честица за умрле, једау честицу наменути и за иокој твоје добре и племените душе и ради вечнога сећања на тебе; нрими искрену хвалу и брагодарност од твојих захвалних пар^хијана, међу којима има доста њих које си тн крстио, а врло многе венчао и многе им радосне и жалосне свештеничке дужлоста обављао, а тако исто и од подручних ти оиштина твога протопреззитерата и присутних овде њихових изасланика и заступника, који ће те се дуго и дуго ; времена с благодарношћу сећати и сноми н>ати; прими искрену хваиу и од целокупног овдешњег грађанства, без разлике вере и народности, који су те и за живота иоштовали и уважавали и с љубављу пре дусретали, те који не могоше пронусгити а да се и овом приликом у овако лепом броју овде не искуие и носледњу ти иошту одаду, а тако исто и од овдешњих власти, чији су те преставници за цело дуго време твога живљења у овом граду такође с поштовањем и љубављу предусрзтали и ишли на руку у твоме званичењу, кад имађагае с њима носла, те и ови у овако лепом броју дођоше, да ти кажу последње збогом и отпрате до вечне куће. Ирими мили нокојниче искрену хвалу и од твоје духовне поглавице и тв >га школског друга Његове Светости преуззвигаевог Г. нагаег српског патријархл Георгија, који је из поштовања и уваже ћа твојих заслуга изаслао цосебно изаслан ство, да те отпрати до вечне куће. Прими мили покојниче искреву хвалу, и од твојих цоштовалаца свештеника београдских и Његовог Високопреосвештенства Г. митрополита Димитрија, који такође дођоше да те испрате до вечне куће и који изасла посебно изаслапство на твој погреб. Прими напослетку мили нокојниче искрену хвалу и од привременог заступства овдашње срнске црквене општине на свима оним силним добрима и пржртав ности твојој, а као мала награда за њих уверен сам да ће говети твојој племенитој