Српски сион

Вг. 7.

СРИСЈШ СЖОН

Стз?. 201

иије се мучио и злопатио с великом по родицом и школовањем дрце, него да га парохијани прозову грабљивцем, и не хтеде тражити бољи и већи протопрезвитерат, до кога је лако могао доћи пошто су Га Не ки нудили и молили да им дође за протоирезвитера. НесебичноСт милог нагпег иокојника огледа се и у томе, што и ако је и он имао праио по рескрипту на пронисану нуну сесију парохијку. не хтеде тужити онштину и тражити накнаду за онај маа>ак, а тако исто и ако као окружни иротопрезвитер с иравом мсгаше тражити да ужива нарохију прве класе, као што је у сличним приликама уживају остали протопрезвитери; он нроведе век свој са нрвобитном класом трећом, а та је разлика изаосила годишње 600 Круна. Па не само то, него мили наш нокојпик не могаше за скоро пуних 20 година, добити ни помоћника протопрезвитерског, као што га но рескрипту треба да имају сви протопрезвитери и већина их и имађаше, него мораде сам да уз своје иротопрезвитерске дужности врши и парохијске, а то све с ТЈга, што он беше човек смерае, неумешан и нерадо мољаше да му се учини и оно. нашто је имао нраво. Уз остале своје званичне ц >слове, а и уз материјалне невоље, с којима се имао често борити, ностиже милог нашег покојника пре 17 година још и та жалост, да изгуби евоју милу супругу, те остаде са неиаведених на пут и неудомљених шесторо сирочади, да им буде и отац и мати. И да не имађаше наш ми^и покојник у своме животу невоља, те да се безбрижан у бољим материјалним приликама могаше сав посветити своме позиву и књижевности, показао би он још много већи и кориснији рад и народу у своме протопрез витерату и српској кп.изи, а особито свештенсгву. Но, и аоред поменутих невоља и ненрилика, мили је наЈп иокојеик у пуној мери оиравдао поверење и свештенства овдешњег и оног из протопрезвитерата, а тако исто и овдешњег сриког грађанства и оног у протопрезвитерату, а тако исто и својих претаостављених духовних власти

и црквених иоглавица, којвх је за време иротопрезвитеровања, које привремених које сталних, њих 6 нроменуо, од којих је ради савесног аршења својих дужности воШтовал И увазКен био, а од садашње иоквене поГлавице Ње1Ч>ве Оветости српСкоГ патријарха Георгија и одликован био надбсдрепиком, а -Гако је исто увек уживао и пошТоваЉе од овдешњег грађанста без разлике вере и народности, а тако исто и месних, земаљских и државних власти, који му поштовање ево и при вечитом овом растанку својим овако леним присуством укаЗаше. Овдешњс: нак, српство одликова ло је милог покојника иЗбором За уаравитеља овдешњих сриских школа и послапика на еародно црквеном сабору 1890. За своје пак кн>ижевне радове био је мили наш покојник одликован од нашег књижевног друштва ,,Матице српске" у Н. Саду избором за члана књижеввог оделења, а од краља српског Александра орденом св. Саве трећег степена. Мили наш покојник но својој нрироди. као што рекох беше човек мирне нрироде, смеран а и неумешан, те с тога се и не исгицаше у јавним општи лским и народним стварима, зашто се захтева сасвим друга природа, и колико ми је познато, само се једанпуг јавно истакао. а то беше тада, када оно 1881. г. приликом избора посланика за народно - црквени сабор, који имађаше задатак да обави избор српског иатријарха, именовани црквееи одбор искључи из списка бирача сасвим неоправдано и незаковито нреко 60 првих најугледнијих и најцрквенијих грађана само с тога, да буле изабрат за иосланика оеај, који би гласао за администратора и бачког владику Германа Анђелића. А када се оно у суарот јасном постојећем наређењу ипак изабра такав човек за посланика, стави се мили наш покојник аа чело својих овдешњих независних и родољубивих грађана српских, те упутише против избора сабору протест, који протест уввжи, избор уништи,ал нодједно и милом покојнику павуче на врат гон>ење од стране именованог патријарха Германа Анђелића, а уз гоњење увећаше му се и његове материјалне околности, јер и он