Српски сион

поведник мили наш покојник; то понај боље знамо сви ми, који смо га чули говорити. Какве су пак његове беседе и каквим су чистим језиком овстављене, пока&ују његове шгампане „Духовне беседе". Мили наш поко]ник знао је ове језике: прквено-словенски, немачки, мађарски, латински, грчки, а знао је доста добро и руски, што је заиста у даеашње доба ве лика реткост међу српским свештеницима, Дошавши овамо мшги наш покојник у најмужаственијим и најбољим својим годинама, пун одушевљења за рад а уз то потпуно спреман за окружног протонрезвитера и пароха, имао је одмах из почетка доста посла око увађања у живот поменутог кр. рекрипта. Те како је дата нашем народу истим рескриптом автономија на црквеном и просветном нољу, била нова установа, за чије увађање у живот и спроЕађање не беше много ни дораслих свештеника, а камо ли по сеоским општинама световњака, а и сам његов нретходник блажене памете честита душа Аврам Живавовић, ком нека је као многогодишњем иароху овог св. Храма Божјег вечити спомен и слава, као стар човек и одрастао у добу абсолустичко-јерархијском, не беше у стању да га у живот уводи и спровађа, уз то пак како наше средишне власти, па ни сам сабор не иостараше се за сировађање у живот поменутог рескриита, те не издадоше скоро никакве проведбене наредбе за опако многа нејасна наређења у самом рескрииту; није чудо, што је по публиковању поменутог рескрипта наступио у земунском протопрезвигерату прави хаос, из ког је морао мили наш покојник да створи ред. Примивши мили нам покојник у своје руке унраву протопрезвитерата, први му посао беше да се но рескрипту уреде по селима црквене општине, чије је председнике и свештенике сваком приликом упућивао како треба да у њима раде, те би све опажене мане и неуредности лепим на- < чином исправљао, и врло је ретко и то кад се не хтеде из иркоса његов савет и ноука нослушати и извршити, пријављивао неуредне надлежној власти. Због тог леног својства, а и с тога, што

наш мили покојиик не беше оваКав протопрезвитер, као што их је бивало, да што год где што чују, да то одмах дојаве своме дијецезану, а понешто кад-кад и дометну, не би л' им се само што већма умилили и додворили, због чега је многи невини свештеник — и не знајући зашто и кр< з што — био гоњен од свога дијецезана и запостављен. Мили наш покојник није то никад чинио, прво с тога, што је он био карактеран и пошген човек, те му поштење и образ не донушташе да такав буде и да то чини, а друго с тога, што је и на себи искусио последице таквог дошаптавања од разних бездушних дошаптивача, на којима Земун није никад оскудевао. И због те лепе црте милог нашег покојника, еви дан&с живећи свештеници земунског протопрезвитерата и цркв.- општински часници за време његовог протопрез витеровања, сећа ће га се целог свога живота с благодарношћу, пошто ои ак » не беше у стању да коме помогне, није шкодио никоме. Као парох овог св. храма Божјег, у ком скоро пуних тридесет и пет година приношаше Богу безкрвну жртву, и обављаше више од двадесет година с&м све свештеничке дужности, бегае мили наш иокојник савестан и тачан свештенвк, и ако су се на икога, наеу се могли на њега потужити његови нарохијани да их је глобио и узимао за обављене им дужноси и оно, што му не нрипадаше, поред свег тога што је врло често бивао у незгодним материјалним околностима. Мили нагп покојник дошавши овамо за протопрезвигера и пароха из села са врло слабе парохије, са ситном децом а и са дугом, уз то пак не имајући слободног парохијског стана, до ког тек пре неку годину дође, а за ким је тежио за цело вре&е свога протопрезвиторавања, не имађаше много година више од 200 Круна у име станарине, а за ту своту не могаше подесног наћи стана, него мораде од своје мале нлате за њега дометити; сесија иак парохијска много година не ношаше више аренде од 400 Круна, а нлата му за цело време не беше више од 1400 Круна, ра-