Српски сион

Сх*. 204.

СРПСКИ сион

Бр 7

пресуди, види се из даљих речи овога запис ника. „В том же часје оба дерзост своју показаша, да хошчут постриг свој оставити, за кое у арест отслати јесу за болшеје их исправленије". Вратски собор од 30. јунија 1757. расправљао је мало бруталну аферу оца Гаврила. Ствар је у овом. 0(ац Гаврило „опилеја", па дошао у Дркву на повечерњу- Када је „госиодин преосвјашчени Јоан" (ваљда вршачки), кој(ј се тада десио у цркви, заповедио да се поји „молебен пресвјатија Вогородици", „вишеречени Гаврил", место да поји, „почел говорити поиу Симеону: чати ти, или иди на поле! Али ниси ти за чптање, но иди те чувај говеда и свиње! Мојееј рекал Гаври: Не внчи, Гавро, по церкви! А Гавра отговори: Мучи ти, и ти се уздаш у проигумна. А Мојсеј: Остави се проигумна, ето владике при церкви. А Гавра: П ти ја за владику и за проигумна и за те! Знаш ти какав си? А Мојсеј отговорил: Какав скм ? АГавра: Ти сам знаш какав си, что отговараш овога магарца за тога Симеона. То је глумлееије по цркви сам господин владика чуо, и за таковое безчиние јест наказан Гаврит соборне жезлием 15 крат". Исто су тако кажњени на сабору 18. маја 1758. и јером. Јоасаф и монах Иларион и то „жезлием 12 крат, что из трапези безчинствовали и јело по трапези просули и измежду себе једин другом опсовали оца и мајку". „Паки в тој ден" — читамо у записнику исте седнице од 18. маја 1758. — „на ручку бившу отцу архимандриту е братијама и мирно ручали н по два мертика вина сваком, а једни и по три попили, к'ако јером, Гаврил иак. По савршенији ручка, почел поп Гаврил попу Христофо( у говорити: „Зашчо теби дали два пара халина, а мени у двадесет година ни једног пара нист дали? Али то је по милости, из тефтера се даје, зашчо је твој проигумен". За који приговор измежду попа Гавре и оопа Христофора устал отец архимандрит от астала, а проигумен почел говорити Гаврилу: „Остави ме се, Гавро, нисам ја ни једном из тефтера дал без договора, нити сам ја херсузин ове свете обитељи". А поп Гаврил: „Јеси ти херсузин, и зашто тако чиниш фалишно као лиоица" ? И пошав проигумен у ћелију, а Гавра за проигумном говорећи : „Пе чините право !". И пљунувши на нроигумна каже: „И на вашу

правду!" За које отец проигумен двакрат ћушил по глави. По том паки ненрестани иов Гаврил, викајући, говорил: „Знам ја ко је проигумен лисица! А братство је казивало, да је за његове новце купил јему отец архимандрит, а није проигумен; не знам ја, и нрхимандрит је проигумнов ортак". А превраћајући руком виче: „Лисица! и паки говорим лисица!" Тако поп Јосиф почел говорити проигумну: „Метните га у аресг!" И тако архимандрит заиоведил, и метнули га у ареет, и тамо бил цјелу ношч. И паки сутра дан искал проигумен собора и сатисфакцију. И заповедил отец архимандрит бити собору и всја братија кромје попа Никодима заклетаго старца. И братија говорила да дође поп Никодим, кто хошчет судити. И послал два крата отец архимандрит, да дође поп Никодим, и — пе хот.јел доћи. Сказал: „Ја нећу доћи, нак нека ме туже на митроиолита". И тако сја разишли и не совершили собора за противленије Никодимово". „Јером. Јосиф" — читамо у записнику од 17. фебр. 1761. — „коториј погрешил г. архимандриту и противно отговарал, и тако предпознал себе да је погрешнл и с разужденијеа братским опредјелише јему шчрофа. Паки јером. Гаврило, котори.ј пиЈанствовал и но церкви безчинствовал, а и прежде погрјешивал, сим образом и совјетован и наказиван, и не хотел престати, и тако паки жезлием наказан, и објет сво.ј дал, что у напредак не хошчет творити ни пијанствовати. Ашче ли у напредак наки преступит свој објет, да возмут сја от ј«го кључи церковни и по јего кривици да тершпи будет шчраф". На собору 20. јуна 1761. осуђен је јером. Никодим „за некоја обличенија, која нису се могла посв .једочити, нити је истина била, на епитимију: један месјац у обшчеј кујни послужити". Том је приликом одлучено, да „у напредак без всјакија милости котори перви љубо каков по^ок, или укоризну, или псовку на кого учини, то.ј или да изидет из монастира, или цјрли год обшчу кујну держати". Но тај се закључак братски није у дело приводио, ма да се и после тога међу братијом догађале разноврсае „укоризне и псовки". Тако је монах Никанор (29. септ. 1767.), „за његово дерзновоније что он дерзнул и иа попа Христофора келији ногом обио врата и