Српски сион

0*1». 234

СРПСКИ сион

Б р . 9.

из Галеша и отвела их у затвор и пореду их пред собом представила. И тако нас вопросила о свачему редом: зашчо недржимо владику Аарона и његове унијатске попове. Ми смо отговорили, да никако нам нетребује унија. И нас питали зашчо смо дали бир и глобе, и зашчо смо лежали по аресту, а мисмо на то отговорили, зашчо се несклањамо на унију, за то сија веја пострадахом. И взјали нам всја у писму шчогоде смо отговарали. Вториј крат одвели старце из Тилишка паки под арестом. И паки нас питали, јакоже и више речено село; и после тога нас оставили. По том ишли смо ми столица Селишче и молили смо пред честном комисијом, да кад нас зовет, да нешиљу под арестом, зашчо смо уплашени, но кад нам заповједа ми будемо готови. И кад нас призвала пред себе комисија, ми смо отишли и нас питали о в сем подробну, јакоже и више речена села, будући и село Вале, и село Сибиел, и село Какова купно с нами. И ми смо тако отговорили: да ми никако непримамо унију, болше подамо себе под меч вси, а Епископа Аарона унита и његовија унијати попове держати не будем. и тако смо искали пред частну комиеију, да пишет височајшеј кралици, да сотворит милост послати нам Архијереја из Еарловаца неунита. И паки звала честна комисија село Појан и село Жина; и паки нас питали, јакоже више речена села. И људи прихождаху от свих села да иду комисији да кажу, а комисија њима возбранила, да никто неприходит, да пошљу писма к царем от оних осм села. Незнамо јесули послали или ни, јако више нису хотјели пословати окром тога. И посилал великиј Дикастериум ходножа и ухватили попа Јоана из Галеша, из двора комисији, и отвели га с Немцима у пути жељезними у арест и никога непустили к њему дати му јасти или пити. Само хранитељ темници смиловалсе. И держали га от Пасхи до Успенија пречистија једнако; по том узели га ноћом и незнамо где су га отнели. Само смо чули, да је отведен у граду Дева и никога јему допушчају внити. И

ухватили многе људе, и њекије отјали смо силом от рук господеј, а другија по три месеца и више у темници держали; други чувамо своје главе. И сије обзнањујемо Ваш. Преосв. да су побјегли у Турску Валахију два села Себишени и нихове граничне стране сад по Воскресенију, и то все ради гоненија и озлобленија за веру нагау прааославну. И ниње падамо и молимосја Милости Ваш. Пеосв. да нас неоставите у толиких озлобљенијах. Понеже ми усиловалисмо и ушли смо у цркве с неунити попови и держимо се само милости Божија и ва надеждје Ваш. Преосв., да нас не оставиш, но милост да сотвориш, да нам пошљеш Архијереја, кога ми ишчемо са свом краином от Брашова до Добра. Јако ми јесмо се крјепко утвердили, и ако Ваше Преосв. несотворит милост, погибајем и тјелесње и душевње, понеже унијати непрестајут својими злобами против нас. Послали смо и писма 6 крат к Ваш. Преосв. но незнамо јесу ли дошла или ни, понеже били су затворене Армиције, и ми нисмо могли преити, и нису нас пушчали. И писали смо ми ниже подписатиј имено: судија из Какова Дан Жогорен, Опре г Јоур|ју, Думитру Стојан и сва село; и от Сибијела имено: Стан Сбарај, и Коман Оприш и Дан Оприш, и све село; и от Вале; Судија Опре Саломиј и Ђурђу и Јоанеш Уређ, и све село; и от Тимишка: судија Дан, Миклеуш, и Букур Брзан, и све село; и от Селишча имено: судија Банчу Борча, и Алман Барбу, и Кнда и све село; и от Галеша имено: судија Апре Черчел, и Букур Сас и Јон Плоаш и све село. Љето господње 1757. Маја 21-о дне. (Савр. иревод с румуа. — а роиг. у М. П. А. К. бр. 72. ех 1757.) 10. 1757, Севтембар 6. Писмо ироте брашовског ЈЕвстатија митроиолиту ИенадовиЛу, у ком га извештава о невољама народа румунског, моли за заштишу и иита за савет у ствари женидбе неког клирика који беше испросио