Српски сион

Б р . 9.

СРПСКМ ( ј ИОН

С тр . 233.

царју свакоју вјерностију, како смо служиди прежде и другим царем прежде бившим. Нисмо били непријатели височајшеј империји, но всегда вјерностију јесмо служили. Обаче толика невоља, шчо је нам дошла за наш закон грчески, нити прежде кад су били жидовстии суровии царије и Максимилијан и Диоклецијан, јошче нису чинили веће озло бленије закона ради, что ови у та времена нињешна с нами. Дошло је оно време, да смо отишли ко гробом мртвих и реклисмо: изађите мртви из гробова, да уљеземо ми живи, јако неможемо веће терпити озлобљенија от попов унијатских и от землних гоеподеј, да не знамо что већ творити. Јако никто за нас нежали нити господије Саксонскије, нити Немачкије, нити Мажарскије, понеже еве темнице јесу пуне от наших за веру нашу грческу. И толико нас глобили, да не знамо и како платити царскују порцију и њихове глобе. Но молимо и паки молимо височајшују и свјетлују нашу кралицу и преосвјашчењејшаго госп. Архиеепископа и Митроп. Павла карловачкаге, и све Епископе и Архијереје, који се находе под властију височајше наше кралице, да сотворит милост височајша кралица, да се даде Архијереј нам из Карловаца грческаго закона, да престанут унијатски попови, да нас глобе и вежу. И пре кратко шчо је било у марта 25-го с великом дикастериом от Шебиш: послал јест Вердер заповјед једнога господара Мартина Солдора у Дјал и све зао два человјека, јако да узмет силом кључи црковнија, које на силу и узео, и попадију свезао, кад нопа није нашао А у Столици паки Себеша у Ломан узели унијатски попови с господствујушчими купно црков и затворили, и тако стоји пуста. Посље тога отишли у Ракит и тамо паки цркву затворили; пооље у Вишиј Пијан и паки затворили црков и стојит без моленија; и паки у Нишној Пијан црков затворили. И у Ланкрим отишао велики судија Вердер от Шабигп и затворил, и казао да то чине по кралевској заповести и толико озлобленије против нас, а ми невјерујемо, јако от

слова Ваш. Преосвјашченства имамо мира от височајше кралице. И ето шиљемо четири човека и за доста пошиљемо с великим страхом от земљних господеј. И како јеси сотворил милост многократ с нами. и ниње да се умилостивипх над тима људма имјенем: Димитра Војника от Појане, Сголици Меркуриј, и Опра Урде от Сибијела, СтолицИ Селишчи. Писили смо ми ниже нодписати именем судија от Појани Стан Бжен, купно и Залет Вукур от Преан и све село ; и от Жина, Столици Оибин, именем судија Коман Дорце, и Букур Дорце и све село; и от Карпениш, Столици Меркурији Јосиф Плите и Јон Черч и све село, и сва краина колико јест от Брашова, даже до Добра и сва земља, — да учините милост Ваша Екселенција, јако ми погибајем и тељесње и душевње. Јако по Бозје сву надежду имали на Ваше Преосвјашченство и ишчемо милост от Бога и от Бога и от Вашега Преосвјашченства, да нам даш Архијереја из Карловаца восточнаго закона. ЈБета господња 1757. мца Маја 21-о дне. (Саврем. превод о румуњ. — а оригинал румун>. у М. П. А. К. бр. 72. ех 1757.) 9. 1757, Мај 21. Кпезози и сшаре/шине румунске из Селишча, Какова, Вала, Сибијела, Толишка, Галеша и др, — извештавају митроиол. НенадовиИа о раду комисије, која је ио иншервенцији митрополишовој ради њих у Сибињ дошла; ше га моле да им иошаље из Карловаца еиискоиа, кога су сви и иред комисијом царском искали. Третије писмо. Молимо се милости и доброти Вашиго Превасходитељства ми Столица Селишче, купно с свом краином, и јако си нам казал В. Преосвјашч., да приходи комисија у Ердељ и питати нас будет подробну. Пришла јест честна комисија и стајала две недеље и више, в градје Сибиње и није никому никаква отвјета дала. Потом послала катане и ухватила 5 људи