Српски сион

С тр . 246.

српски сион

Ђт. 9.

гао и на даље са крепком вољом и снагом уирављати иовереним му од Бога народима и земљама, па и на понос и дику и наше домовине. Живело Његово Величанство! На ову се здравицу одазваше присутни гости са урнебесно: Живело Његово Величанство и отпеваше громовато: многаја љета! Другу је здравицу наздравила Његова Светост у здравље Преузвишене Г. Г. министра председника др. Александра Векерле и министра, просвете грофа Алберта Апоњија и бана троједне краљевине грофа Теодора Пејачевића, које као мудре саветнике Његовог Величавсгва нека свемилостиви поживи, да јзмогну на својим месгима што више одлакшати тешко бреме владавине Његовог« Величанству и што више нашој доковини својим радом користити и добра јој донети. И ова је здравица пропраћена са многаја, љета. А трећу Је здравицу наздравила Његова Светост својој сабраћи и духовним синовима Високопреосв<-штеној Г. Г. Еиископима, иожеливши им крепког здравља и добре воље, те да узмогиу и по смрти његовој управљати својим епархијама и митронолијом на корпст наше цркве и народа. И ова је здравица пропраћена са: ис пола ети десиота. ЕВегово је Високоиреосвештенство Г. Ешскои пакрачки Мирон устао у име св<>је сабраће — Архијереја — те је наздравио Њ говој Светости рекавши у својој здравици, како су он и његова саб^аћа. гао млафа браћа Његове Светости захвални му на бризи и старању, што су се могли и данас састати да се договорају о благу еаше цркве и народа, и да су се могли састати овако, како су се састали, и што је он у стању био задобити код Његовог Величанства тако велико иоклоњено иоверење и одликовање, с тога је — рече дужност наша као млађе браће Ваше Светосги, кад сте се удостоили тога поверења, да ге лимо Д1 Ваша Светост што дуже будете на патријарашкој столици, како би у стању били стећи све то веће и веће новерење Његовог Величанства и његових мудрих саветника, а тиме и што веће користи прибавити нашој цркви и народ), и шго Ваша Светост узбуде на њојзи седела што дуже, с тим ће и све већа љубав растити спрам Ваше Светости и

код нас и код свештенства и код народа, а ми ћрмо радо и вољно све радосније чинити услуге Вашој Светости које од нас устребате. Живела Ваша Светост! На ову се здравицу одазваше присутни гости с урнебесно: живела Његова Светост и отпеваше: ис пола ети деспота. По свршеном обеду, повукли су се гости у споредне собе, гдо су се позабавили до 4'| 2 сахата у веселом распсложењу. Како је високопреосвештени Г. Еиискои горњо-карловачки Михаило заказао епархијску скуаштину; то је с вечерњим возом отишао дома, откуда ће се у течају о. е седнице повратити. Остали чланови св. Архијерејскот Синода продужиће своја саветовања. Д. р.

Порекло назива „назарен," — Вереки правци, који се назваше тим именом * Назив „назарен" има свога корена у самом древном јеврејском језику. Има ту два глагола, с којима се тај назив може довести у свезу. То су глаголи: "|Ц „назар" и "ОД „нацар." 1. Глагол 11? „назар" значи: посветити, приказати, заветовати, уздржати се, постити, одвојити се, одступити (Ос. 9, 10; Зах. 7, 3; Јез. 14, 7). Деривати су му: „незер" (м. рода): посвећење, помазање свештеничко (3. Мојс. 21, 12) и „назир" : благословљени, посвећени, помазаник (1. Мојс. 49, 26; 5. Мојс. 33, 16). 1 Овим се потоњим називом обележаваху старозаветни испосници, т. зв. СРТ1.3 „незирим Елохим", заветници Божји (Судије, 13, 5. 7; 16, 17), или краће назиреји, по цркв. слов. преводу назшрж (4. Мојс. 6, 2. 13 и сл; Амос 2, 11. 12). Правила за ове заветнике Божје набројена су у 6. гл. четврте књиге Мој* Др. В. ДимитријевиЛ, сиремајући друго И8дан >е своје квдге „Навареиство његова историја и суштина", уступио је нашем лиету овај ванимиви одсек ив те књиге, која ће и сама скорим у штампу ући. — Пр. ур. 1 \УЦће1ш СтеаегПиа, НећгШасћев и. агатагвсћев НапДпгоНегћисћ Пћег <Ј. А. Те81ашеп4, 12. Аи(1,, 1|в1рг1^ 1896, стр. 489.