Српски сион

Б р , 9.

СРПОКМ СМОН

Отр 247»

сејеве. Назореј се морао уздржавати од вина и сваког силовита гшћа. Докле трајаше његово назорејство, или другим речима, докле трајаху дани за које се заветовао Богу за назореја, морао је оставити и косу на глави да му расте, Не беше му, даље, дозвољено приступати к мртвацу, па ма то и његов најрођенији био, нити је у опће смео присуствовати погребима. Оскврни ли се близином ког мртваца, оскврнило му се назорејство његово, завет је његов с места изгубио своју важност, те се је морао, одрезавши косу и принесавши одређену жртву, поново заветовати Богу. — Истече ли пак на миру време заветовања му, кад се наврше дани назорејству његову, назореј има да принесе такођер жртву прописану, одрезавши уједно и косу својега назорејства и метнувши је у огањ, који буктијаше под жртвом захвалном. Младићи се у Израиљу често за читавога свога века заветоваху на овај подвиг назорејски. А радо су и матере своју децу, још пре рођења им, одређивале за тај подвиг, у коме су случају саме оне до рођења детета им морале држати све наведене прописе назорејске (Судије 13, 4). Тако је н. пр. Самуила првосвештеника мати му Ана пре рођења његова наменила на тај завет. А пророк је Амос забележио (2, 11), како је у најстаријим временима сам Господ подизао себи између младића Израиљевих, као и саме пророке, тако и ове назореје. Самсона једива анђео Господњи, такође пре рођења му, одредио на подвиг назорејски (Судије гл. 13). Једном речи, ти назореји беху у првашњим временима све сами Богу угодни људи, обрасци правог израиљћанског, Јехови угодног живота, те и од јака утецаја на читав народ. 2 Доцније међутим постаде овај назоЈ Н. Етеа] <1, 01е АНегЉитег (1. Уо1кев 1ггае1, 3. Аиз^., ОоШп^еп 1886, отр. 113 —118; С. Б 1 . КеП, Нап<1ћисћ с! Мћ1. Агсћао1о{*1е, 2. Аи0., ГгапкСигЈ а. М. 1875, стр. 846—351; I. <3.е Опс1и1, Мапиа1и Ле агсћео1о;*1а МћПса, СегпаиИ 1884, стр. 464—466; I) г. Ј. Веп21п§ег, Нећга1зсће Агсћао1о^1е, ГгеЉиг^ 1. В. 1894, стр. 428—431.

рејат обичним обликом штовања Бога, када појединац ради ма какве личне сврхе, хтеде да стече пред Господем нарочитих каквих заслуга. Па је с тога дакле и углед овихзаветникау очиманародним временом тако ниско пао, да је на скоро и сам назив СЧИ „нозерим" добио у талмуд-равинској употреби значење пробисвета, дошљака, скитнице, бескућника. А назорејем ил назареном звали су доцније Јудејци и верске одступнике, нарочито оне, који би се настанили у мрској им Самарији ил би иначе ступали били са Самарјанима у ближи дотецај. 3 2. Глагол Ч1Ц „нацар" пак значи : пазити, чувати н. пр. кућу, виноград (Јов 27, 18); предводити, бранити,. стражарити, откуд ЕРЧУЗ ^31? „мигдал ноцерим", кула стражарска (4. Цар. 17, 9; 18, 8); терати шибљике, отуд "ф „нецер", младица (Исаија 60, 21), грана (Исаија 14, 19), цвет, изданак, летораст, шибљика. Ово потање значење има нарочито у Исаије 11, 1, као пророштво о Месији, који ће једном понићи из дубоко понижена дома Давидова: али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева, и изданак из корена његова изникнуће. 4 3. У Новоме Завету сретамо се с именом галилејске варошице Назарет ГТдез, који се иначе ни у Старом Завету, ни у Талмуду, ни у Древностима Јудејским Јосифа Флавија нигде не спомиње. Осим тога галилејскога облика „Нецарет," зваше се то место још, по јеврејскојудејски Назорет, по сиријски Назорах, по халдејски Назарах или Назара, а биће да су га скраћено и Нецер звали. 5 У грчком се тексту пише: Ма^арет, Ма^арет}, ^а^ара. Данашњим се даном зове ен-НазарИ. 6 Назарет лежи три дни хода од Јерусалима, на једном живописну брежуљку крај Генисаретскога језера, недалеко од * Јоћапп Вих4огГ, 1|ех1Соп сћа1<1а1сит, 1а1тисИсит е1 гаћћтјсит, с примедбама ивдао у две књ. Б. Фишер у Лајпцигу 1866—74, стр. 1384. 4 ЛУ. Огеаеп^ил, ЛУогЈегћ., стр. 611. б Б. Ж. Н е и^вЈе п ћ е г Сћп81о1о&1е 3. А. Теб4атеп4з, ВегНи 1858, 2. књ., стр. 124—129. 6 Ог. 8. Сћ. 8сћ1г1Иг — Ецег, Опео1и8сћ-Деи1;8Сће8 "УУогкегћ. ћ. N. ТезЦ 5. АиН., СНезвеп 1893, отр. 276.