Српски сион

!г 10.

СРПСКИ сион

С тр . 279.

тогдо у друге Епархие отлазити милостињу обичај ималисмо. Примедба Стјкгтуми ро ви (\ ева : П ол1ан8ти /ионлстирх Е. Ршета. кВпно го ц(рковЈк> соорбжлл? у 1060. л^ктВ 1ис8га Христа впархо/ив 1/1ирич«скИ(ИК ЛеонтЈ(л«х. ИсторЈе у котори^х вм ширше ув^кдолшлисА жогии, при ТВрских* вћЈВшн^х ратшвк попал'кне с8тћ. Долгота Оо№лтаро/их и торонолж церковж и ш8пдина 11 фдти, ширина 4, Њквница фата, ширина у Препрати 3 фата и 4 ш^а. Бисина церквг скрово/ик 5 фати, с Тр8ло/Иж 11 ^2 фати. * % Састав овај угумана реметског Атанасиј?. Исаијевића, био је кратак одговор на стављено питање од митроиолита Јована, Ђорђевића и државне власти одређеног мешовитог поверенства за прегледање фрушкогорских манастира. У „ПГематизму" архидијецезе Карловачке за 1892. годину у члану „Православни српски манастири у Срему", ког је написао покојни Иларион, за манасгир Велику Ремету, рекао је: „Држало се у прошлом веку (г. 1753. и 1772.) а држе гдекоји још и данас, да је Ремета најстарији манастир у Срему. Но то се оснива само на рђавом разумевању места једног у Панећирику св. Димитрију мироточцу Солунском, које се место не тиче цркве ремотске, посвећене св. Димитрију, већ старе цркве у Сирмијуму св. Димитрија, данашњој Митровици, по којој је цркви и прозвано тако то место". По овоме не стоји оно што је Стратимировић митрополит забиљежио, да је манастирска црква постала 1060. године.

И з в о д или краткое содержание турских свидјетелств и доказателств калугерскаго монастира Опова касајушихсја, Д. Р. Ло нашим се неким фрушкогорским манастирима налази, где мањи, где већи број турских докумената. Тако се налази у ман. Опову четири таква турска документа, чији садржај по преводу

Франца от Елецл ц. к. тумача источних језика, овде доносимо. №. 1. Ферман или турски императорски указ, да монаси монастира Оиова, понеже они отоманској Порти (владјенију) подложили се, и вјерност објешчали ради нихових у Срему притјажаемих добрах и грунтова никакова данка плаћати неимут, но свободни и изјати бити имут. В љето хегири 1128. т. ј. љета Христова 1712. № 2. Ферман, да поданици и биватели оповски, ако су комори должное платили, и к тому порти подложни покажутсе, ни от војске ни от хорд татарских напатствовани или увреждени не будут. В љето хегири 1105. т. ј. љета Христова 1689. №. 3. Такови ферман, котори за персоналну свободу монахов оповских от нихова добра и имијенија гласит в љето хегири 1106. т. ј. љета Христова 1690, №. 4. Судејское свидјетелсто, да по гласу учиненаго испитанија (инквизиције) и цослушаних сведоков четири јаничарина именем Исмаил Баша, Мустафа Баша, Омер и Манмуел Баша како страни путници у мон. Опову једному стару монаху у једној соби силоју вино отјали, оцили се, и кавгу почели и јешче договорили се њекија сих монахов убити, и зато сераскиру или коменданту предани, во јеже их по за заслугје казнити. В љето хегири 1081. т. ј. љета Христова 1665. Да ова краткаја содержанија старих турских свидјетелств и доказателств чрез мене на концу подписанаго из самих оригиналов извађена и сочињена јесу, свидјетелствују силоју моего подписа и аритиснутием печата. М. П. ФранцотКлецл цесаро крал. долмач восточних језиков.

Извештај о седници срп. прав. митрополитско-црквенога савета, држаној у Карловцима дне.16. (29.), 17.(30.1 и 18. (31.) маја 1906. под председништвом Његове Светости, преузвишенога госп. Георгпја, патријарха српскога. Присутни су били члаиови МЦСавета: преосвећена господа епископи: вршачки Гаврил и будимски Дукијан, затим преч. г. г.; Јован Борота, окр. протопрезвитер старобечејски, јерејп: Јован Јовановић, парох рајићски и Михајло Медаковић, парох јасеновачки, те: г. г. Др. Стеван Павловић, адвокат