Српски сион

См> 278.

Вр. 10.

Сам рукоиис гласи: 1. Монастир Наш, когда и коего љета создан јест знати неможемо, будући да о том писменаго извјестија неимамо. Обаче да јест церков и келие от запада сушче старозданија, видитсја а и у книзи рукописној, која зовесе Панагирик јест написано, да њекоториј еиарх сремски имевем Леонтиј, исцјеление приемши у Солуну код мошчеј св. Димитриа, когда се вратио отуду јест созидао церков во своем отечеству у Срему, во имја св. Димитриа близ церкви св. Анастасии, а о тој св. Анастасни церкви говоритсја и от древности влечетсја слово, да јест више нашего Прњавора. 2. Ктому свидјетелствујут рукописне книге здје писате, да јест старо здание, јакоже Минеј мјесеца Сеитемвриј кпи наиисан јест љета от битија «ј$з, а от рождества Христова 1568., љет имат до њиње 204. (Из ово п се види, да је овај рукопис нисан 1772. године. Исаијевић је био у Ремети игуман од 1742—1776.) Евангелие, которо обрјетаетсја у монастиру Крушедолу писато от битија љета *зпз, а от рождества Христсва 1579., до ниње 198. љета. На дувару от полудене сгране с поља изображение св. Димитриа написато от битија љета *зоз а от рожде^гва Христова 1568., до ниње 204 љета. 3. Економии никаковија неимјеем кромје виноградов и шливиков, будући да наш грунт еостоитсја у шуми и брди виноградски. 4. Поразумјение между Началними и Подначалними јест в Нас таковое: Понеже ссоеволно избрали јесмо чин монашески и в монастир цришли, и свое објете дали на нишчету, чистоту и нослушание, и тако своју вољу јесмо отсјекли, и под волу Настојателеву себе потчинили, и что он Нам повелит, то должнисмо дјелати. Настојател же должен тако о своем, тако и Нашем Снасении нешчисја и о Нас промишљати. 5. Дисциплина или стега такова јест: Ашче коториј брат погрјешит нротив своего чина, оного Настојатељ со заклетими Огарци испитавше, и по заслуженом погрјешении каштигу наложет јему, и кољеноиоклонение или сухојадение на њекслико време, или но поварни или иекарни или прочитанием нсалтира на дењ колико јему опредјелитсја. А иногдо с вједомостију Архиепископа и в другиј монастир иреселением или за, време или за всегда.

6. 7. 8. Расположение времене и уиражнение в том состоитсја: Должност Наша јест, ходити в церков трижди чрез ношч и ден и молитсја Господу Богу. Ношчу читати нолуношчницу, утрењу и первиј час. Предполудне читати час трети, шести и обједницу, тогдо служит свјашченик једин или с дијаконом а прочи слушајут Божественују литургију. Пред вечер читаем 9-ти час и вечерњу, повечерие и канон Пресвјатија Богородици. По совершении обшчија молитви биваемија в церкви, киждо своеј нарежденој служби приљежит и правилу келејному и на дјелание исходим, а имушчи каково рукодјелие, в том упраждњајутсја и свјашченаја писаниа учителеј церковних и житија свјатих прочитаваем, когда времја нам допустит. 9. 10. 11. 12. Науке в нас необрјетајутсја, кромје читати, писати, појати, будући да школ в нашем народје њест, но что кои изучит у миру, в монастирје више науке имати неможемо кромје прочитанија свјашченаго писанија и различних книг, а наипаче читаем что нашему званију потребует. Новициатов у нас не обрјетаетсја, сљедователње учитисја неможемо. А конец или шкопус нашего чипа њест учити и учитисја в монастирје, но о своих и всего мира грјесјех пла^ати и Господне второе страшное пришествие с треиетом ожидати и чекати. 18. и 14. Милостиња није уречена или репартирата на Христијане, но что кои от своеја воли даст, или парусију или сарандар, или ироскомидију, и когдо сами Христпјани доходе в монастир и дадут, а иногдо објешчајут, посјешчајушче свјатија монастири, потом шиљалисмо једнога от братии донети објешчаное. От древности било до су Христијани сами нас звали отити к нима у село о великих праздници и тамо служили и литие носили, они же нам милостињу у новцу, у марви и житу давали, то се разумјева у нашој Епархии. А кад смо нужду имали отходити у друге Епархие, тогдо имали смо преиоруку от Г. Архиенискона к оному Еаископу чија је Епархиа и прочим Христианом, с назначением термина колико ћемо времена онамо находитисја. Нуждно разумјети должно: Ашче когда нопушчением грјехов ради нас град побил, или оскудјение у плоду виноградскому или шливика било, или какову репарацију чинисмо,