Српски сион

сриски оиое

ВР. 10

назг је (?!) само један онај Ходош-Бодрог у вредности 215 860. К, = Српски родитељи (старатељи) који жеде да упуте своје ваљане ђаке од 12 до 15 година на изучавање разних, корисних заната и осталих привредних струка; нека се пријаве што пре код својих меспих учитеља, свештеника или писмено управи „Друштва Прпвредипка", у Загребу, па ће добити одмах даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљаие здраве српкињице (иакар и сиромашне или без родитеља, које управа Привредпика у српске породице склања и намешта — а преко српских женских добротворних задруга Неумесно чу^ење. „Враник" се чуди, како је могао „освећепи" сомборски системизовани помоћник г. Павковић о духовским празницима оставити цркву и тумарати са мађарским новинарнма по Веограду. А нема право, што се томе чуди. Та он бар треба да зна, каква је и чија је данас суђаја у Н. Саду. Исти је освећени „господин" и велике недеље н о ускршњим нразницима тумарао но Београдској околини, наджиравајући свој „крваво" стечени салаш у београдској околини. У епархији, где удови сввштеници јавно поаве сватове и теревенке; одсуство „освећеног" господина. ваистину је маленкост. Сомборска „Слога" у 22. бр. доноси о томе ову белешку: Ђ Нек се зна": „Сомборска српска православна црквена општина изабрала је месеца Фебруара ове године за спстемизованог парох. пом. нри св. Ђурђевској цркви овдашљој, бившег ђакона г. Ђорђа Павковића. Од како се рукоположио за свештеника, није ни једну своју читаву чреду у Сомбору про вео, и иначе врло знатан део свога осталог времена, проводп он на одсуству- Тако је одмах целу прву чреду своју провео ван Сомбора. Половину страсне седмице, које је такође чредан био, провео је опет ван Сомбора. 0 малом Ускрсу, када се код нас носи свечана литија, он није био у Сомбору, већ је отишао са уредником „Заставе" у белоцрквански срез да кортешује, и остао је на том путу 17 дана, а од протоирезвитера је само осам дана допуста добио. За време духовских празника онет није био у Сомбору, него је без дозволе протопрезвитерове, отишао наравно са мађарском тробојницом декорисан у Београд са мађарским новинарима. Народ кад га је бирао — бирао је себи попа, који ће своје дужности стално и лично обављати, а не вечито које с урлаубом, које без урлауба одсутан бити,"

Награда. У бр. 83. „Заставе" у Мог^еп-блату, изишао је чланак под насловом: „Како да иознимо иравог народног свештеника ", под који није нико нотписап, пит је стављен какав знак. С тога би се могло држати, да га један од уредника „Заставиних" нисао. Но, то не ће стојати. Биће да га је ппсао какав радикалски иопа или прота. У осталом, нас се не тиче толико ко га је писао, него шта је у њему речеио. Истину да кажемо, ми исти чланак нисмо у стању разумети, а то с тога, што нема ни репа ни ушију. С тога расписујемо награду у књигама нашим — у вредности од 20 кр. —, да ћемо је датн оном веселнику, који јавно каже — ма у комелисту — да је он разумео поменути чланак, а особито шта је писац његов мислпо да каже цитатом: „Желимо слободни — сами своји бити: Што је у нас цвећа, да нас само кити". Србијанска писменост! „Правда" орган напредњачке омладине, коме је „нокровитељ" Паја Ма рикковић, неко време бивши министар нросвете, у своме 128. бр. на глас, да ће се састати у Карл1>вцима св. Архијерејски Синод, допесе ову веома „писмену" белешчицу: Питање о сриској народности. Из Будпмпеште јављају, да ће 14. о. м. колошарски грчко-ориенталски српски Синод држати седиицу, чија је нај вајжнија тачка дневнога реда нитање о увођењу једнога новога ноложаја једног српског коадјутора крај српског патријарха Георгија Бранковића". „Личност за тај нови положај неће се одмах наименовати, јер је влада уверена у значај тога положаја, који је у пепосредној вези са питањем о српској народности и зато ће избор за тај положај извесно време остати у неизвеспости". На здравље ! Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Ч и т у љ а. У Новој Градишци је умро 5. о. м. у 66 годипи свога живота окружни протопрезвитер и парох ново-градишки Нирил Турапо, послуживши верно Богу и народу 42 као парох од којих 15 као протопрезвитер. Вечан спомен брату проти Кирилу! У Мађарском Чанаду у темишварској епархији умро је 10. о. м. у 76. години свога живота парох мађ. чанадски Светозар ПоповиА, послужнвши верно Богу и народу као свештеник пуних 58 година. Вечан спомен брату Светозару!