Српски сион

БР. Ш.

еРЦСКИ сион

О тр. 285.

У ХајтиЉу у горњокарловачкој еиархији умро је 23. о. лг. у 66 години свога живота парох хајтићски Петар Вепебит, послуживши верио Вогу и пароду 40 годииа. Због своје честитости и смирености био је иоштовам јако у Банији, и бивао је бираи и за посланика иа нашим народно-дрквениш саборима, па и на последњем. Вечан спомен брату Петру, с којим се дично уиовнасмо 1888. приликом славе у Вачугама, те упознали га као ваљана Србина и свештеника.

Одговори уредништва. Госиодину што се стиди свога ирезимена. Јесам Вам рекао: бадава се кријете! Ја сваки Ваш састав иознајем, а по чему, знате и то, јер Вам и то рекох. Зловољни не само на своју странку, што не хтеде послугаати Ваш вапијући глас, да се благовремено одржи у Вашем изборном месту повереничка конФеренција, кад Вас жели и мало и велико у њему истаћи за свога кандидата осим. иравих бирача, који и ири избору то иотврдише —, због чега ма л' да је не ћете напу стити и прећи у „ старо коло које има будућности, него и на цео свет, што Вам се измаче тако лепа прилика да дођете и Ви до масног залогаја, као некадашња Ваша сабраћа, а држећи мене за главног виновника тој Вашој недаћи; је л' чудо, што на мене ни крива ни дужна излисте сав свој јед и сву жуч, што се купио и накунио у Вами од дана избора до дана писања чланка: ^Свршепи избори и , који изиђе у духовском 78. бр. „Заставе — у Мог^еп-блату", и то без изаквог знака, тобоже да се мисли, да га је само „славно" уредништво писало, те да тиме чланак код читаоца „Заставиних" што већу важност добије, а у истини с тога, што сте Ви кукавица политнчна — полтрон, — који се боји јавно изићи на мезево са својим мислима, што иунокрвни радикал не би требао ни смео да ради. „Заставин" је „ирезименостидец" , (нисам филолог, те ако ова реч не буде добро сложена, нека ми мој пријатељ и друг Јован Живановић не замери, и нека каже како би је требало рећи т. ј. како се у једној речи може рећи како се зове онај, који се стиди свога од евојих старих наслеђеног презимена) пошто је прво избацио „ м УДРУ а тврдњу, да осим мене „ни један поштен човек и иначе који би знао нисати, не може иисати у „Српски сион", назрео у оној мојој невиној белешци „ Свршени избори " у 9. бр. ни више ни мање, него моје „политично неваљалство", те скинувши еа себе одговорност за тај израз, да није он крив „што моје неваљалство св. Синод трпи и мора да трни"*, развезе ®ра* Како су ниеки и подли моји противниди и клеветници у „Застави" и око „Заставе" види се и пз тога, што су пре тврдиди, да сам ја морао да се примим уређивања

занско-шунљу литанију о досадашњој владавини у Хрватској и Славонији, те је зачини магарећским сосом, како се данашњој промени сви други радују „само орган св. синода кука што време од расписаног избора до а;ана изборног не траје само три дана!!!", те умоли г. г. енископе Мирона и Михаила „нека изволе то начело (?!) заступати и у законодавном телу. Треба да буду људи од речи — као што је н. пр. „ирезименостидец", који је јавно пљунуо на програм и странку —, треба јавно да бране и одбране нолитички иравац свога листа". Ко је с нажњом прочитао ону моју белешку, тај је морао увидети, да у њојзи лема не само никакве кукњаве, него у опште ни сиомена о каквом нолитичном програму. А што је у њојзи „Заставин" „ирезименостидец", и једно и друго нашао, то је учинио намерно у цељи да и мене и Св. синод денунцира као противнике данашњег „светог схања", што је он то и досада у више прилика чинио, јер видећи како је један његов рођак „во времЈа оно" до леног положаја и залогаја дошао само тиме што се умео „наћи" код владајућих и жеље им иснунити; зар може и он, желећи и сам доћи до бољег положаја, а да и сам не буде такав, и да изосгане за својом подобном браћом и нријатељима, којима се тај занат добро рентирао и рентира и данас, те с добрим апетитом умеју и знају да лижу кашике, што им падоше у мед! Ја сам у више пути изјавио, а велим и опет, да оно, што изиђе у „Срнском сиону" у незваничном делу, не може носити одговорност св. архијерејоки Синод односно његовл чланови, него да је носим ја. И тако мора сваки ноштен човек да мисли, ал не мисли и не ће да мисли „Заставин" „презименостидец" и његова сојтарија, а то с тога, гато им је моје писање гато но реч кост у грлу, „Српског сиона" и да га уређујем онако, како га уређујем, а сада тврде, да ме св. Синод мора да трпи да га уређујем. 0 јадници и несретници! Та ако ишта треба то да внате, да сам ја од оних људи, који се не цродзју, нити нмају нужде дч се продају, јер ја немам нужде да што модим било аа себе, било ва своје, а и познат сам као човек издашне руке а не грабуља, којије научио на смеран живог а што имам плате, то и 8аслужим својим радом, као и то, који нотномаже и сиромашне ђакс и нутнике и на сваку народну нотребу даје нрилоге, у чему ми ни Ви а ни Ваша сојтарија ни бливу не можете доћи, нити се са мном сравнити. Рекво сам и опет и овде велим, ја што год сам кад писао, писао сам по свом уверешу, а никад 8а морање, нити сам икад бранио прљаво дело и ствар, и по8ивам све моје противнике, нека наведу један такав пример и8 „Орпског сиона" од како га ја уређујем, или ма и иначе ив мојих дела. А. да је не нискост и поддост тврдња „Заетавиног" „презименостидца", да мене св. Синод мора да трпи да уређујем „Српски сион", него да ја не 8нам нравог имена тако емушеној тврдњи, довољно ми је наспоменути само то, да кад је он могао јавно у листу пљунути на учење своје матере цркве, не бил се само додворио светини и странци ; није му тешко било, добацити и тако ниску љагу и увреду св. Синоду.