Српски сион

«јтр. 260.

СЈРПСКМ ОМОЕ

бр. 10.

Преосвјашченства и облобизајем преосвјашченују Вашу руку, и всјем архиереом купно. И осем тужим ми Власи кои јесмо в земљи Ердељској и служимо височајшему царству правдоју и всјем господам Ердељским, и держимосја за закон Гречески и Сербски, и јесмо досаждени от Ердељски господеј и от протопопов, предани и ухватени за закон, и неимамо никакву правицу ни од кого. И јако требујут катане височајшеј кралици Власи идут, идјеже требујут људи все Власи идут, а Сакси неидут, и друга племена паки неидут, само все Власи. И Сакси говоре, да земља јест шихова, купно и она племена. И взимајут нам виногради и мјеста, да не имамо гдје препитатисја. И порцију дајемо ми Власи већу нежели друга племена која сут у Ердељу и говоре, да јест шихова земља. Квартире мнози веће ми Власи держим и форшпон нежели она племена всја. И вси јесмо ожидали терпјашче милост от виеочајше кралице, да нам пошље Архијереја по закону Греческому и Сербскому, и да се умилостивит послати нам Архијереја, или да нам освободи Армиције, да идемо из земље вон, да идемо идјеже би могли держати закон, и да имамо и земљу, да живимо. Писалисмо ми овии Власи, који ниже будем подписатисја слезами теплими от сердца, малии и велици именем от Столици Меркури, от села Појан Опре 0приан, кнез; Јон Бан, Думитро Бојника, јегоже и посилајем с писмами, от Аполд, он је ћурчија и онорштан. От Столици Сибине от Жина мјеста кнез селскиј Опре Проде, Јон Барба; от Столицш Шабиш, именем от Дел. Авраам Негре, Домитру Воде; от вармеђе Белиградскија, именем от Жина Константин Петрик, Опре Ротар; от Столици Орештије: Матеј Георгиј, купно и неунитији попове, који се потписујемо имено: Ја поп Јоан от Пајани; Ја поп Ману, поп Павел от Род, поп Самуил от Аполд, поп Петр от Крпниж, поп Јон от Ракити. Љета господња 1759. месеца Марта 29-о ден. И паки молимосја Вашему Преосвјашченству за сије дјело, јако би се при-

фатили за једин скит дрвениј, на једно чуждо мјесто два чековјека имено котории потписујутсја Константин Петрин, Дрогил Сербин, Опре Ротар. И он паки да сотворите милост и подушије, ако јест возможно, да дате благословеније. И о сем паки обзнањујем В. II. за Селишчани, да отнељеже послали калугера, до • шал узрок между нами, да није послушано слово, да није послат; и от онога времене онии человјека не посилајут и ниже трошком нам помагајут; и что су дали прежде и оно се хвале да платимо, а от заксна держатсја, јелико вјашчше и крјепчае. Писалисмо ми, кои више подписахомсја. (Преп. савр. прев. — М. II. А. К.) 17. 1759., Октобар 15. Одломак иримедаба о унији ио АустроУгарСЈСој, — неког иосланика ердељског јеромонаха Ћикодима, који је иобегао из Беча у Петроград.

Пункт 19. Вишепомјанутиј њест первиј пандур папин, сирјеч Павел Ненадович, тој јест всјех последњејшиј. Декамила первиј мухачки прињесл сију вјеру новују первјеје во Венгерију — и тако смерт јего бист подобна Аријевој, проторжесја утроба јего и излијасја и тако екончасја во Еперјејше. И погребоша јего в љето 1705. в једном монастирје еперјешком римском. И таковоје бист начало унијатов, новија вјери; и објављајетсја всјакому православному Христијанину, да хранит себе от таковија мрачнија вјери. 20. По смерти Декамила в тој Епископији мухачкој постављен бист Епископ абие из Византији. И Бог показа чудо на њего, јакоже пријат славу и душевнују и тјелеснују начагош и Јереј, и взјатсја руками и ногами. И таковиј бист јего вес живот и до смерти.