Српски сион

ВР 10

СРПСКН сион

С тр . 261.

21. 1734: љето. Тарговци Диосечки и от окресних весах, собрашасја во јединомислији, и испросили себје привилегију да будут јавнии унијати, а покровено да имјејут бран јакоже- и они восточнија цркве противници; умислиша лгати царју небесвому и земном и одјејаша душу своју мрачним одјејанијем. — — — — — 22. 1740. Владјела сија новаја вјера и во Ердеље со всјаким мученијем и до днес јавно јест Арон, коториј страждал купно со своими клеврети, да наследит первих мучителеј Максимијана и Диоклитијана споручников Диаволских. 23. 1748. Неословно дадоша помнителноје писаније, њекоториј Токојаниј во Венгерскују канцеларију, да буду подобни Диосегијаном и своим рукописа- 1 нијем потвердиша первии: Јоан Сакилариј, тро и два брата Кондорусии, четвертиј Јоан Зефала и инии дванадесјат сними. 24. 1750. Маја 25-го предах аз Никодвм и господар Георгије Буно со иними 16 персони царства турскаго и московскаго, и из венгерскаго бјеху њекотории посланици, православноје изповједаније всецјело на немецком диалектје, и с ним 7 м кунктов и једину инстанцију ради ослаби нашеја вјери у палатих именујемих Шен-Врун, на аудијанцију попустиша нас и предано бист Императору Франциску первому руками моими в руки јему, присудствујушчим же прочим и устнами јему за тоје глаголахом. 25. — — — — — — д а всажду мја в темницу, јакоже всадиша и прочих во Ердеље и во Виење, и да не постражду јакоже и прочи избјегох в Петербург и процесом борју сја и до днес под властију всемилостивјејшија Императрици. !

Свја написашасја в Петербургје 1759: уврија 15-го. Јеромонах и посланик херделскиј Н и к о д и м. (Ориг. — М. П. А. К.) (Продужиће се.)

Записник елшосопске конференције држане у патријаршеској резиденцнји у Карловцима 24. Априла (6. Маја) и сљед. дана год. 1875. Д. Р. Присутви: Његова Светост госп. патријарх сриски Прокопије Ивачковић; и преосвештена г. г. епископи: Арсеније Стојковић будимски, Емилијан Кенгелац вршачки, Герман Анђелић бачки и Георгије Војновић темишварски. Бр. 1. Његова Светост г. патријарх позивајући се на свој, под 26. Новембра (8. Децембра) 1874. Бр. М. 1008. на сву г. г. епископе управљени допис истекли делом усљед закључака архијерејског синода од 20. Октобра 1874. делом пак на основу високог одписа преузв. г. кр. уг. министра богочасти и јавне наставе од 20. Нов. 1874. бр. 31.056. којим је за задатак овој конФеренцији опредељено, да узме у приватну расираву питање успостављења крбавског протопресвитерата, уређења парохија и протопресвитерата с обзиром на операте сабора од год. 1870. у овом предмету, и да у погледу ових питања предуготови своје предлоге ради расправе у идућем епископском синоду, да учини предходна расположења ради отварања богословског завода у Карловцима, и поглавито, да примивши известија појединих епискоиа о добром или хрђавом дјејствију садашњег иривременог уређења епархија и МЦСавета на основу истих сачини свој Формулирани предлог у ногледу коначног уређења епархија и МЦСавета, који ће се високом кр. уг. министарству богочасти и јавне наставе поднети и од истог с можебитним примедбама синоду на расправу доставити и затим по синодалном установљењу српском нар. цркв. сабору као предлог синода достављати саопштава, да су известија у погледу уређења еиархија и МЦСавета од свију г. г. епископа стигла, а осим ових још и многи други поднесци, који јсе од чести — као молба свештеника из