Српски сион

Счт. 262

СРПСКИ

сион

горљо-карловачке, темитварске, вршачке, бачке дијецезе и карловачке архидијецезе ради укинућа наредаба донесених по срп. нар. цркв. сабору од год. 1870. и 1871. — односе на предизложена питања, од чести пак других предмета тичу, и који сви ишту синодалне расправе и решења; саоиштава даље, да су се г. г. епископи пакрачки и горњо карловачки на управљени и на њих под 26. Марта (7. Априла) т. г. М. 219. позив, да у конФеренцију дођу, писмено извинили због свог недолазка у конФеренцију, први болешћу а други одлазком својим у Рјеку на поклонење Његовом царском и апост. кр. Величанству и позива за тим конФеренцију, да одмах приступи расправи најглавнијег предмета, т. ј. уређења епархија и МЦСавета, а за тим уређења парохија и протопресвитерата као и по наособ крбавског протопресвитерата и отварања богословске школе у Карловцима. „Одсуство г. г. епископа пакрачког и горњокарловачког узима се на знање; односно изложенпх предмета изриче конФеренција своју готовост, да одмах приступи расправи истих у предложеном реду придржавајући свакојако за себе право, да се и о осталим, синодалног решења потребујућим предметима овим приватним путем ноеаветује и синодално решење истих предуготови, у колико се то — с обзиром на краткоћу високим кр. уг. министаретвом богочасти и јавне наставе за саветовање конФеренционално опредељеног и у позиву Његове Светости од 26. Марта (7. Аирила) т. г. Бр. М. 219. означеног рока — времена остане". Бр. 2. Његова Светост предлаже конФеренцији, да при саветовању овом води перо гИсидор Ћирић патријаршески тајник. „Предлог овај усваја се". Бр. 3. Прелази се за тим на први предмет расправе, и то: уређење епархија и МЦСавета , и прочита се најпре садашње привремено уређење еиархија и МДСавета потврђено превишњом одлуком Његовог царског и кр. апост. Величанства од 29. Маја 1871., а затим извештаји г. г. епископа о истом уређењу и предлози за коначно уређење, и то : г. еиискоиа горњо-карловачког од 5. Јануара т. г. бр. 1439. ех 1874. г. епискоиа бачког од 16. Фебруара т. г, №. пр. 207. ех 1874. г. епископа вршачког од 14. Марта т, г. Е. 600 ех 1874. г. епискоиа темишварског од 2. Марта т. г. бр. пр. 20. ; г. еиискоиа па-

крачког од 16. (28.) Априла т. г., и г. епископа будимског од 25. Априла т. г. бр. 778. ех 1874. „По дужем саветовању изриче конФеренција, да садашње привремено уређење епархија и МЦСавета као начелима православне цркве и изискивањима уредне црквене управе неодговарајуће за основу своје расправе узети не може, и усваја једногласно Формулирани предлог г. епискоиа будимског у погледу устројства црквених власти иравославне цркве у опсегу митрополије — иатријаршије сриске за основу расправе". Бр. 4. По свестраној и исцрпљивој специјалној расправи предлежећег предмета, „Усваја конФеренција већином гласова, и то гласом Његове Светости г. иатријарха и г. г. епископа будимског и темишварског овај, записнику овом нод ./• пршгожени предлог за устројство црквених власти православне цркве у опсегу српске митрополије — патријаршије". Бр. 5. Г. Г. еиископи вршачки и бачки подносе одељен предлог у погледу неких у истом означених §§-а предлога усвојеног од конФеренције под бр. 4. овог записника, и желе да се и овај одељени предлог поднесе високом кр. уг. министарству богочасти и јавне наставе. „Одељени овај предлог прилаже се записнику овом под 2 /, и поднеће се заједно с предлогом конФеренције споменутој високој области". Бр. 6. Прочитан је спроводни извештај Његове Светости г. патријарха од 3. (15.) Маја т. г. Бр. М. 315. на Преузвишеног г. кр. уг. министра богочасти и јавне наставе управљени, садржећи мотивацију предлога конФеренције донесеног под бр. 4. овог записника. „Мотивација иредлога усваја се". Бр. 7. Прелази се на други предмет расправе, а наиме у предмету уређења парохија и протопресвитерата е обзиром на уредбу од сабора од год. 1870. и 1871. о уређењу и дотацији парох. свештенства донесену и прев. решењем Њег. ц, и ап. кр. Величапства од 4. Јулија 1874. сабору повраћену с тим, да се у предмету уређења парохија и протопресвитерата има предходно саслушати мњење епископског синода. „По дужој расправи предмета овог изриче конФеренција — ограничавајући се на главна питања — да се већ с редукцијом парохијског свештенства наређеном саборским закључцима од год. 1864|5. односно прев. кр. уредбом од