Српски сион

Вг. 10.

СРПСКЕ

сион

Сте. 263.

10. Авг. 1868., слагати не може, а још мање с оном у уредби сабора од год. 1870. опредељеном, пошто је број парох. свештенства и првом уредбом, а и другом још више смањен тако, да душепопеченије, служба и правило црквено и дисциплина усљед толике редукције великог уштрба трпи, а тиме се и само чуство религиозности и православија подрива. Наиме оно опредељење §. б. уредбе саборске од год. 1870., по коме се просечно на 2000 душа поставља један душепопечитељ, не може се усвојити с тога, што поред установама наше цркве прописане црквене службе и правила црквеног које се далеко разликује од правила постојећих у том погледу код других вероисповести, један свештеник на 2000 душа или од прилике 400 кућа никако не може тачно одправљати још и своје душепопечитељске дужности. При тако великој редукцији нема свештеник, који би се поболео или другим околностима препречен био Фунгирати, готово никакве замене, пошто се у огромној већини општина — примера радв нека се узме архидијецеза, — поставља само по један парох. свештеник, који дакле свога сабрата у другој општини у случају нужде не може заменити; при толикој редукцији трпи и дисциплина међу свештенством, јер се свештеник не може у случају, кад то заслужи, одлучити од парох. звања с обзиром на то, што му се заменик не може дати; најцосле толика редукција води по себи адФилирињу многих парохија другима, усљед чега се многе цркве и општине лишавају редовне службе и душепопеченија; свим тим наведеним незгодама пак подрива се чувство религиозности у опште, а православија по наособа. Као главна начела у питању редукције парох, свештенства ваља да важи 1.) то, да се редукцијом не сме нанети душепопеченију никакав уштрб, 2.) то. да свакој општини, која је кадра и хоће да даде душепопечитељу минимум одредити се имајуће дотације, ваља дати душепопечитеља. Досљедно томе конФеренција држи, да разређења свештенства опредељено у исказу приложеном уредби сабора од год. 1870. под АА. модиФиковати ваља: I.) односно архидијецезе тако, да у Иригу, Руми, Карловцима, и Земуну имају бити по три, а у Буђановцима, Шиду, Крчедину, Оа-

сама, Голубинцима, Војки, Митровици, Лаћарку, Мартинци, Кузмину и Боботи по два душепопечитеља; II.) односно дијецезе бачке тако, да у Н. Саду и Сомбору имају бити по пет , у Стапару, Ст. Бечеју и Чуругу по три, а у Футогу, Товаришеву, Турији, Сенти, Суботици, Жабљу, Ђурђеву и Каћу по два душепопечитеља; Ш.) односно темишварске дијецезе тако, да у В. Кикинди и В. Бечкереку имају бити по шт, у Срп. Итебеју три, а у Кларији, Т. Хиђошу, Новом Бечеју, Елемиру, Срп. Ст. Петеру, Ђали и Битањи по два душепопечитеља, у Сараволи пак с обзиром на учињену деобу с Романима један душепопечатељ; IV. односно вршачке дијецезе тако, да у Вршцу и Панчеву имају бити по иет, у Црепаји и Делиблату по три, у Павлишу, Денти, Уљми, Врачевгају, Кусићу, Хомољици, Севкерину, Опаву, Баранди, Сакулама, Идвору, Јарковцу, Ботошу, Томашевцима, Ченти, Лерлезу, Долову, Иланџи, Добрици и Самошу по два душепопечитеља, а у НСелу с обзиром на догодившу се деобу с Романима један душепопечитељ. ТП то се тиче редукције парохијског све штенства у пакрачкој и горњо-карловачкој дијецези, конФеренција не може се упуштати у расправу тога предмета с тога, што не учествују истој ни г. епископ пакрачки ни горњо карловачки и оставља расправу тога предмета синоду самом, у коме ће г. епископ горњо-карловачки учествовати. Протопрезвитерати у бачкој, вршачкој, темишварској и -будимској дијецези имају остати они, који су опредељени у прев. кр. рескрипту од 10. Авг. 1868. године, с том једином изменом односно дијецезе будимске, да се протопресвитерату мохачком утеловити имају јогп и парохије у Грабовцу-Силки и Козару-Хидошу. У архидијецези иак има бити с обзиром на потребу службе и целисходније заокружење пет протопресвитерата, и то: карловачки с опсегом у кр. рескрипту од 10. Авг. 1868. г. опредељеним, но с изузетком општина Војка, М. Радинци, Путинци и Визић; земунски с опсегом у вишехваљеном рескрипту опреде љеним, но с изузетком црквене општине Кленка, а додатком Војке; митровачки, којега ћв