Српски сион

Сге 264.

СРПСКИ

сион

Вр. 10.

се обсег распростирати на ошптине Митровицу, Лаћарак, Мартинце, Шапшнце, Јарак, Руму, Краљевце, Добринце, Буђановце, Брестач, Си бач, Суботиште, Вогањ, Стејановце, В. Радинце, Бешеново, Шуљам, Гргуревце, Манђелос, Дежимир, Кузмин, М. Радинце, Путинце, Петровце и Кленак; шидски, који ће се раснростирати на општине Шид, Товарник, са обоји Бановци, Беркаеово, Илок и Моловин, Мохово и Шаренград, Опатовац и Сотин, Чалму, Дивош, Бингулу, Бачинце, Ердевик и Љубу, Илинце, Вашицу, Адашевце, Јамину, Моровић и Петровце, Рачу и Босут, Грк и Визић; и даљски , којега ће опсег сачињавати општине рескринтуалног нротонрезвитерата вуковарског с изузетком општина: Шида, Товарника с обоји Бановци, Беркасова, Илока и Моловина, Мохова и Шаренграда и Опатовца и Сотина. КонФеренција не може усвојити постављену како у Прев. решкрипту од 10. Авг. 1868. г. тако и уредби сабора од год. 1870. разлику између иароха и системизованих иомоЛника, него држи, да се сваки у једној општини стално намештени душепопечитељ има звати иарохом , зато, што православна црква таке стално намештене душепопечитеље назива паросима, а помоћника (капелана) у том смислу не познаје, и што је та иодела сталних душепопечитеља на парохе и системизоване помоћнике излишна и с обзиром на дотацију, која има за све у једној општини налазеће се сталне душеиопечитеље једнаке бити већ и зато, што једнаку службу врше. Пошто питан,е редукције и дотације свештенства у тесној свези стоји једно с другим, као што то већ из оног горе постављеног начела, да се свакој општиии, која је кадра и хоће да даде душеиопечитељу минимум одредити се имајуЛе душеиоиечитељске дотације, ваља дати душеиоиечитеља, — сљедује, то конФерерција питање дотације парох. свештенства никако не може искључити из свога саветовања. При уређењу парохија и протонрезвитерата и с тим скопчане дотације мора се имати пред очима прво, да се цељ црквена не промаши, друго, да се свештенство боље снабде, и треће, да се народ одвећ не терети. Досадашња рескриптуална уредба промашила је прву тиме, што је свештенство од-

носно парохије свела на толико низак број, да су усљед тога наступиле оне горе наведене незгоде око душепопеченија и дисциплине. Другу цељ није иостигла иста уредба, јер уведена њоме дотација остала је више мање на папиру, јер са свију крајева стижу тужбе свештенства због неуредног издавања плате. Трећу цељ промашила је зато, што је давање бира у рани, на што је народ нарочито по сели, који већину саставља, од вајкада навикнут, напрасно у давање новчано претворила, што му одвећ тежко пада, не узимајућв овде још у обзир и оне неприлике, које се између општинара приликом разреза често догађају, од куда је посљедица међусобни раздор, омраза на свештеника и неплаћање овога. Те хрђаве посљедице, каквих пређашње у погледу дотације постојавше уредбе, а наиме деклараторијална, нису за собом повукле, ис тичу то из те околности, што је дотација пароха поглавито очредељена у готовом новцу, односно, што је плата, све да и биром релујира, распоређена у класе, односно што су парохије рескриптуалном и уредбом сабора од г. 1870. већ у напрад класиФиковане. КласиФицирање има пред очима поглавито две последње од горе наведених цељи, и с тога новлачи за собом неизоставно редукцију што већу, а тиме иромаша најпоглавитију нрву цељ, а не постизава друге две. Пређе постојавше парохије не класиФицирају парохије већ у нанред, но припуштају да се оне саме класиФикују у току времена па и редуцирају по мери онредељене квоте, коју парохијани или по земљи или по брачном пару илаћају. П Р и таком начину поступања постизавале су се све три горе наведене цељи; парохијанима је свеједно било, што се тиче терета, имали они једног или више свештеника, више плаћали нису, а имали су уредног душепопеченија; свештеника је више било, и могаху један другог у нужди заменити; редукција је по нарави саме ствари усљед умаљења или осиромашења парохијана свагди сљедовала, где се само у корист снабдења свештеничког, а без штете парохијана и црквене цели произвеети дала. Исто тако само по себи имало је места и растење и множење парохија по мери