Српски сион

Стг 298.

СРИСКИ (КОН

Сме т парох вршити још какво споредно звање? 1 Конкретан један случај дао нам је повода, да се позабавимо овом ствари. Г. др. Ј. Р. парох, гложанско-чепски компетовао је на чиновничко место рачуноревизора код епарх. управе бачке у Н. Саду. (Види стечај у . . . бр. С. М. Г.) Он је на то место и изабран. Епарх. скупштина је — с правом, или не, сасвим је свеједно — прогласила све чиновнике код епарх. уираве сталним, дакле и рачуноревизора. У осталом не морамо узети у обзир ни ту сталност, за нас је довољан факат то, да је г. парох из Гложана, изабран — ма на 3 године за чиновника у Н. Саду. Од одлучне важности је овде то, што г. парох нема свога заменика за парохијске дужности, ма да он мора као чиновник провести читаву седмицу у канцеларији рачуноревизорској у Н. Саду. Парохијска служба је у нас уопће инкомпатибл ма са каквим другим звањем или службом. Из обзира целисходности (н. пр. да се очува интерес цркве; фактични интерес народа; да се побољша лоше материјално стање парохово и т. д.) још се може дозволити, да парох врши какво, свештеничког чина достојно, споредно звање, и то само у оисегу његове иарохије. 0 целисходности ће разуме се одлучивати претпостављеиа виша дух. власт. А да парох без личнога помоћника може вршити још и једно — стално звање у другој парохији, и које му не 1 Овај је чланак и8ишао у 3. св. IX. кн>. „Богослопског Гласника" за о. г. Доносимо га овде с тога, да се види како радикалска епархијска скупштина бачка награђује своје нристалвце. Њој је слободно било да остави село без пона, а земунски радикали покренуше против нас читаву хајку, што смо дошли у Карловце, оставивши место еебе дичног помо1 |Ника. 0 овој смо ствара хтели и ми писати, ал пошто би ми што обичествује рећи наш пријатељ прота Васа Констаитиновић „уклони цаука, а не чисти паучину"; то смо се уздржали, знајући да ће други о тој ствари писати. И овај је пример један доказ више, какве су жалосне нрилике код нас, и како и позвани не уму да стану на браник учеша своје цркве, Уред.

даје могућностн, да сваки дан буде у својој парохији; то се у нормалним ириликама апсолутно неда замислити. Да докажемо, како то не сме бити, нећемо се позивати на дисциплинарна правила за свештенике од 1900. г. Не ћемо то чинити зато што знамо да она нису поиуларна, а и због њихове А.) Опште уредбе §-а 8. који нам даје права, да се у свему ослањамо на каноне наше цркве. Ма да је тежиште наше радње данас само то, да укажемо на апсурдност констатованога факта према јасним одредбама канонским, ипак нам то не смета, да устврдимо, да је тај факат и са религијозно моралног становишта апсурдан или тачније несавестан. (Сетимо се само оних из Јована: Лзк еслњ плстмрћ докркж. . .) Диспенз, да парох може вршити и таково звање уз своје парохијске дужности, па још без личнога заменика за нарохију, просто је неканоничан; а поставка да: парохијска дужност не трпи тиме никаква (зар?) уштрба" (Извештај са епарх. скуиштине бачке у „Бранику" и „Застави") у најмању је руку погрешна. Можда ће неко помислити, да се из обзира целисходности може тако шта дозволити. Све да је исти г. парох нуждан за то место у Н. Саду, он га не би могао ни иод каквим пи оиравданим изговором заузети,- док не би нашао заменика себи у иарохији. Али када целисходност још стоји на противној страни; онда је тек разумљиво, како то не сме бити. Или зар није тако? Који интерес тражи да баш парох г. др. Ј. Р. буде рачуноревизор ? 2 Можда интерес св. цркве, српског народа у Бачкој, лоша његова плата . . . или томе слично ?! Ништа ин налик на то. На основи канонских наређења: Апост. к. 62; I. вас. саб. 11., 15 и 16. Петра Алекс. 3, 10. епископ др. Н. Милаш у најновијем издању свога кан. права на стр. 488. каже „као што је епископ. .. тако је исто дужан и парох бесирекидно становати у оном мјесту по којем с-е па2 Иартијски, односно „Заставин". Уред.