Српски сион

С тр . 354.

ишски смом

Б р. 13

Та јерархија мора постати сриском, народном, народу и шеговим иатересима пријатељском. Онда има народ јегав моћан „сталеж," једну организацију, и то је увек кадро да народу користи. Како ћемо ми јерархију нанравиги српском и народном? Људи у јерархији нису већ сталеж ил' каста на основу рођења наслеђа, они се врбују из иростог народа, они су дакле за народ везани континуитетом живота. Ми морамо претноставити да су они дакле делови српског народа, дакле Срби. Или бар, ако су исти неваљали, морамо узети, да исто тако јесу и могу бити неваљали, као и ми изван јерархије. Но они збиља могу пре постати неваљали (себични и издајници) зато, јер их ми толике године нанадамо, грдимо и мрзимо. Пре свега треба да престане грађанска рат, дакле борба између нас и јерархије, треба сложним и мудрим радом да јерархију не одгурнемо од себе, него да је задобијемо, дакле у оиће да умртвимо ону борбу што се зове борба аутономна. И оне странке, што једино од те домаће борбе живе, треба ношто пото уништити. Као добро залеђе нама, као свемоћну опозицију влади и држави где живимо, као извор културног блага за нас, нужна нам је и нотребна јерархија, једна, моћна и силна. Такој морамо постати пријатељи. Од неваљали људи морају постати добри. А ако ни онда не, ни овако сигурво немамо користи, него само штете. Оставимз дакле аутономију и аутономву борбу као залишан и штетан посао, а кренимо новим правцима социјалво нацијоналне политике српске, под геслом: економским, просветним и културуним оружјем све за српски народ! Драги господине! Слободан ћу бити да вас потсетим на оно страшно и крваво време четрдесет и осме, кад су се народи почели будити. Онда је и у иас свитало. Дотле пребеглице и гости, православно стадо са милостињама и привилегијама, постао је народ, и тај народ је проглашен политички слободним и независним под домом аустријским и општом круном угарском, и Срем о границом, Барања, Бачка с бечејским дистриктом и шајкашким ба-

таљоном, Банат с границом и дистриктом кикиндским, ироглишен је војводином српском, та војводина стоји на темељу слободе и савршене једнакости у нолитичком савезу са троједном краљев^ном, и један одбор има за ту воЈводину да изради устав, и поднесе на потврду срнском народном сабору (1848. у мају). 1870. године, на мајском сабору, сва морална и интелектуална снага српског народа упрта је да победи свештенички сталеж (јерархију), створена је народна и клерикална странка, израђепо је саборско устројство, са неком очајном и тужном огорченошћу унешено је све у борбу о превласг у цркви, и свим одушевљењем и способношћу играло се народног конгреса, а тај је у ствари већ био само црквени конгрес, и сво „дисање и живот" српског народа стегнуло се у тај уски обруч. Друго је светЈка борба слободног хришћанског духа против свештеиства и цркава, као принципа силе, који има своје, туђе и одређене интересе. Назначен културни иреблем аисолутно не стоји у свези с народњацима и клериквлима на саборима нашим, јер православна вера је вера индоевропска, слободоумна и демократска. На нашим саборима, као на правом ограшју тако зване „аугономне борбе", ради се чисто о превласти, успеси су у томе да народ од цркве и свештенства преотме имовину и ослободи просвету, оквир је борбе узак, принцип је негати{ ван и пуст, и као вечита претња стоји над целом „аутономном борбом" врховно право надзора од стране владе, као и законски члаеак о самоуправи цркве и школе. Зато посао наших сабора не сме бити ни десети део народног посла нашег. Ваља успоредити идеје о самосталном политичком народу српском године 1790., 1848. и 1861, са идејама умањене културне борбе у самом народу 1870. и црквено - скупштинским идејама иоследна три, четир сабора! Ваља упоредити борбу о самосталност и слободу српског народа, са грађанским ратом о црквено-народно имање, црквено-народну школу и управу! Ни по цену да отмемо сво црквено-народно имање и употребимо га у чисто нацијо-