Српски сион

ЈЈр.

ирпски оион

С тр . 356.

налне сврхе, ни но нену да сасвим ослободимо просвету од иопова, несме сва плашња и брига и жеља народа бити забачена у узак и мрачан крај сабора садашњих наших. И ко то ради, ко то жели, тај је издајник српства. Народ је суверен, а не просјак и оти мач! Народ се, не сме задовољити са законским чланком о самоуправи црквено гаколској, и тај јарам триети. Треба бити јак да се тај параграФ сруаш! Народ се не сме задовољити да уграби туђа имања, милостињу и поклоне, народ тр^ба да је јак, да из себе створи неисцрпљива средства! Народ се не сме задовољити да ослобађа просвету од цркве, он мора створити и слободу и просвету сам из себе! Дуго се спавало! Први ступањ пробуђеног из нова нацијоналног живота нашег јесте уверење: да су српски народноцрквени сабори секундерна ствар, да црквено-школска аутономија чини мртву тачку живота народног, и да је сав посао народни, утрошен за 80 година у ту упутрашњу борбу, у тај домаћи раздор, апсолутно узалудан. Ми Срби морамо ноћи новим путевима, и зато нека је у кући мир! Није истина да је судбина нашег народа српског да буде и остане просјачка, пакосна, међусобно завађена верска гомила, одређена да робује свему и сваком! Нови путеви нас Србе чекају, и зато нека је у кући мир! Ситноћа и расцепканоет људи наши и мисли потонула је као откинуха котва у аутономни мутљаг, оставимо је, дижимо се сви заједно, сложно и мудро као један народ, и пођимо путевима новим! Драги господине! Моје је писмо заузело срдит и одушевљеч тон, и треба га прекинути. Писао сам вам га у доброј намери, да вас побудим да почнете друкчије мислити, него што сте обично чинили. И писао сам вам анонимно зато, јер ви ретко уметс оделити личност од мисли С одличним штовањем ваш 1. Јулија 1906. годипе. Н. Н.

Потврдне дипломе за митрополита Вићентија Поповића. Д. РКако се код нас још иико није одао на то, — а није се могао одати, што они, који су били дужни да то учине, не учинише — да нроучи све историјске изворе, бар за историју карловачке митрополије, и да их изда у целини, него појединци износе историјску грађу где што нађу у разним листовима и списима; није чудо, што ми доста што-шта још ни данас не знамо из њене историје. Међу таква незнања спада и то, да ми још ни данас не знамо тачно, кад је који од архијереја изабран ил' потврђен био и кад је умро, бар за многе не знамо, као н. пр. за митрополита карловачког Вићентија Поповић-Хчџилавића, рекосмо у „Шематизму митрополије карловачке за 1900.", да је изабран 23. Априла 1713 , а у „Српски народни сабори у Угарској од год. 1690—1889." да је изабран 6. Маја, и да је и на том сабору морао бити комесар царски ХристоФор Игњат пл. од Гаријана и Рала, што не стоји. Да је исти изабран за митрополита 6. Маја п. р. 1713. т. ј. 25 Анрила, и да су на сабору били комесари заповедник Петроварадина Карло Фрања СоЛр и заповедник брдске батерије Теодор Хенрих барон Нехем, види се из потврдне дипломе дворског ратног савета од 2. Августа (22. Јулија) 1713., која гласи: N08 Саго1из зех1из Бшпа 1ауеп(:е С1ешепИа е1ес(:11б Кошапогит 1трега1ог — и даље титула велика — по1ит {асЈтиг), е(; {;епоге ргаебепИиш тетопае соттепс1ати8 диогит т^егеа! ишуег818. Ро81еадиат 1осо пирег, петре сПе 18. теп818 Јапимпј Аппо 1711. (ЈеГипсН уепегађШб аЦие с1еуои 8орћгошј Ро(1§от:шт, опепиПз Есс1е8Јае КИиз Сгаесг Сеп^з Шупсае 8еи Казсјапае Ме(;горо1П;ае е! Агсћ1 ЕрЈзсорГ, (1еуо1и8 ас 6с1е1Ј8 N0(318 БПес^и, зтетога1ае Кећдтгш а(^ие ШИошз С1еги8 е(, рори1из, ргаеуја ^оз(;га с1етеп(1881та сопсеззтпе т ботЈпо соп§ге§а(;и8, (Пе 8ех(;а пирег (1есиг81 Меп • 818 МаЈј 1п ргаезеп(:1а е§ге§1Ј 6(1е1јз N0^13 (ШесИ СагоН Ргапс1зс1 8о1пег Ре(хоуагасНш