Српски сион

О тр . 372.

6јг.

забрану, а заборавило се с тога, што је Беч хтео да уреди иоменуто питање. Ну, патријарах Арсеннје није био онако забораван као Веч, и ако му није говео поменути рескринат, те је достојно одговорио Бечу. Добивши номенути рескрипат, а за тим и други у истој ствари 22. анрила иоте 1747., сазвао је епископе и народне прваке на договор у Карловце, и шта је на њему доконато, види се из овога: 1747. Маја 30. в Карловачкој Патриаршеској резиденции, в нрисуствии Блажењејшаго Патриарха, Архиереев же : Темишварскаго Георгиа Поповића, Арадскаго Исаиа Антоновића, Бачкаго Висариона Павловића, Карлшчадскаго Павла Ненадовића, Славонијскаго СоФрониа Јоановића; обристлајднантов Рајка Прерадовића, Секуле Витковића, Вука Исаковића; ванитанов: СтеФана Зака и Петра Ђулинца. На I. сесији предполудне. Прочтени Јеја ц к. величества в материи долгов бившија и редуциранија илирческија регименти нослани на Блажењејшаго Патриарха рескрипти, и убо I. от 22. Фебруара 1747., II. от 22. Априла тогоже љета, норед коих к начатку дјела потребитаја дишкурсиве трактирата, и оставлена до будушчие сесии. На II. сесији в домје Калићевом 1. Јуниа в присутствии всјех горје речсних Архиереев и к ним доспјевшаго осечкако Јоана Георгиевића, и двух точију обристлајднантов Прерадовића и Исаковића. Втојже материи далше поступилосе и ексаминират нервиј всевисочајпш Јеја ц. к. величества рескринт, коего понеже сила јест, депутирте или мандатарне к двору цесарскому послати с инструкциом или нленипотенциом от Блажењејшаго Патриарха и Народа подписаном нод Клаузуами гаИ е! §га4Ј, или да народ драго и нријатно имјети будет, что они закључат. А от народа на сие дјело потребитој депутирти против от Јеја ц. к. величества нод 21. мца Декемвриа 1746. изданаго занрешчениа созиватсја не могли, ни пак на позвание своих диецезан Архиереев без ишециалних указов, властој своих нријти смјели, сљедоватељње њест от Народа,

иже би по височајшеј Јеја величесвта вол,е пленипотенцију подписали и крјепку учинили, к тому мандагариам иотребни трошак пристарали, самиже о себје Патриарх и Архиереи порезе трошка чинити нротив тогоже решкрипта несмјејут. Того ради јединогласао мњение јеет всјех собравшихсја Архиереев : Всја сија припјатствиа да но височајшеј воље мандатарии в материи долгов регимента илирическаго послати, и уполномошчити невозможно бист, во всемилосгивјејшу реФлексију Јеја имиераторскому величеству предложити, и всесмирењејше извјесгвовати се. Тако закључисја по датуму, мјеста, мца и љета, јакоже верху (М. П.) Ароениј Јоановић с. р. натриарх. Д »лази нотнис свију наведенпх епископа. Настојашчују копију истиному оригиналу во всем сходну и согласну бити свидјетелствују крјеностију ирилагаемија меншија Патриаршескија печати и моим уготовением. В Карловцје, 10. Јуниа 1747. (М. П.) Павел Ненадовић с. р. нагриаршески секретар. * * * 0 дугу „илирске регимепге" било је говора и на народиом сабору 1748. односно на договору српских штабс — официра, одржаном за време сабора, као што се види из следећег писма митронолига Исаија Аптоновића, које гласи: „Господам обрстером Рашковићу и Монастерли, обрсглајтнанту Јоану Хорвату у поморишку, капитану Ђулинцу Петру у нотиску краину. Високоблагородни (обрстеру) Високонлеменитородни (обрстлајтнанту) Благородни (капитану) Уповаем, да ваше — от Г. обрстлајтнанта Секуле (Вука) извјестилисе јесу, а и ја јавити неиропушчам, како у последње бившем овдје сасганку Госнодеј шчабс оФицјеров за необходну потребу обрјелосе јест, да Г. обрстлаЈтнант Рајко Прерадовић у знаемом долгов региментских дјелу како најискусњејши наки к двору цесарокраљевскому нође, а будући у сад рече-