Српски сион

Стр. 378

СРПСКИ СИОН

Бр. 13.

јачих од њега тијелом, све онако слаб држао их је парпх Стојан на рукама. трзао их. наваљивао на њих да се мичу, тресу један другог, само да не заспу, јер ако заспу — знао је добро — више се ни пробудити неће. Након 21 сата очајног стања тога размаче се вијавица. престаде бура, изведри се као мало, али само за часак, минуту једну и у том кратком времену опазише јадни човјека у даљини гђе руши сијено са стога да нахрани марву своју, опази и он њих и пушком иза паса даде знак селу и комшилуку, да се у пољу, у мевави, налазе људски створови у погибељи живота. Чим даде знак за помоћ, завијуче опет сјеверац, мећава наново просу као из рукава и опет настаде за иатнике ове грозно стање но сад само имађаху још випте у Бога наде, која им и посла помоћ у овом човјеку. Велик ли си Госноде и чудна ли су дјела твоја! Сакупи се неколико људи те у мећави оној грозној једва нађоше пароха Стојана само жива. црквењака му укочена а другог и не нађоше него тек другог дана и то мртва. Хтио јадник, кад је чуо пуцањ из пушке, пречим путем изаћи из мећаве, па малаксавши у снијегу и леду остаде, док га други дан не иађоше и о трошку парохову сахранише. Јединац је био у родитеља. Другог након двосатног трљања дозваше у живот некако и тако исто и пароха Стојана, који не буде ли лијечничке добре помоћи, може у ногама скроз немоћан остати, пошто му се у леду, води и снијегу смрзоше тако, да једва нешто живота у њима осјећа. Гроза хвата човјека кад и прича ово, а камо ли кад по несрећи поднијети мора зло оваково. Но овако остати не смије! Брза помоћ нуждна је страдалнику и вриједном слузи олтара Божијег попу Стојану. Он плаћа лијечење своје и црквењака свог, нлатио је погребе трошкове другога црквењака, има да плати и 2 коња, који се том приликом угушише под ледом, мора напокон чим вријеме донусти тражити купатила и то не једне него кроз више година узастоице, ако се хоће, да за службу парохијску колико-толико способан остане. Нуждна му је потпора новчана, потнора за лијечење. Подижемо гласа свога да га чује и славни Саборски Одбор и висока Влада. Подижемо гласа свог, да га чују и оци наши у Сабору црквеном, иа да пораде о том, како би се мучна и теготна служба горњо карловачког свештеника колико толико побољшањем његовог материјалног стања поправила. Колико год уређењем мировине свештеничких удовица и сирота, толико би се исто уређењем мировине свештеника самих многа и многа суза сиротиње свештеничке утрла. Јер шта би са 66 круна мјесечних дана-

шње мировине изнемогли овештеник без иначс игђе ишта почети могао? Та то је у данашњгм добу нп за умријети ни за живити! Први сабор кад се састане, помислите посланици сабора тог на тешки и мученички жавот свештеника гор. карловачке епархије! Бог Вас а душа вас! 0.

ЛИСТАК. В е с т и. Н>егова Светост. Преузвигаени Г. Патријагах Георгије отигаао је 6. о. м. са својим дворским лечником г. др. А. Давкуцем у купатило Гастајн, да се мало одмори и опорави од пролетњег боловања, где ће остати четир недеље. Желимо да се Његова Светост здраво опорављена и окрепљена поврати, како би могао и од сада као и до сада својом крепком руком водити и управљати бродом црквено-народним. Љегова Светост и ако је угаао у 77. годину и ако је пролетос дуже времена патио од перутања, коже по телу, ппак је дапас хвала Богу са. свим здрав и расположен, и не стидп се у издржљивости и енержиш ни од много и много млађих од себе, о чему су се могла уверити и г. г. чланови нагаих највигаих автономпих власти. А гато не само нагаи радикали, управо вожд радикалски, који пати од фиксе идеје — ово нам признагае и неке подвојводе радикалоке — да он мора оборити Љегову Светост, због чега је видећи да м сва нзпадања не поразују успеха и не доносе жељеног плода, са својим соло^едцима под предводитељством новонеченог пресветлог пријатеља радикалског. не давно одлазио „горе", и поднео меморандум изђикан на буњигату вргаачком, где је легло подобних меморандума, да новом курсу понуди своје услуге, уз једини услов, да му се испуни горња жеља (какав је одговор добио, нашао је за добро да га не саопгати својим солоједцима, као и то, да је у опгате и одлазио „на ћабу"), него и неки мађарски листови и неки обскурпи кореспоиденц бирои раструбише, како је РБегова Светост наумио да због старости и болести на јесен отиде у мир; томе се не треба ни мало чудити. А не треба се томе чудити с тога, гато ови не познзју наше нрилике, те примају већ због сензације све гато им се саопгати, и какве су поуздане њихове информације види се из тога, што они раструбише, како је министериални саветник г. Павле

И.