Српски сион

пр. 14

С тр . 399.

<Не 1п{егса1аг-Ргоусп4еп Лев ВхвЉитв, Ш>ег (]је С1ег1са1-8сћп1§е1(1ег ип<1 <1егеп Уептеп<ћт& (Ие Весћиии^ &е1е§1; ћа(:. Аисћ ћа1; ег (1а(1игћ зе1пе ВовћеИ;, ип(1 вете Не^ип^ гиг ТЈп\уаћгћеЈ1 кипЛ §е1ћап; 1п (1ет 81сћ зеИ; (1ет 114еп v. М. ип(1 Јаћг, 1о1&Исћ уог (1ег Шег^аће бејпес К1адвсћгШ §е&еп тјсћ, Весћпип&еп (1ев К<;о8(ег8 аиС 8 Јаћге т бетеп Нап(1еп ћећпЛеп. Ба8§ те1п К1а&ег ап (1ет Виск8(аш1е те1пег К1о81ег-Весћпип^еп е1ие ће(1еи1епс1е 8сћиМ тШга§е, ћеНеће 81сћ Еше ћосће 1Ј111;ег8асћип§8-СоттЈ881оо аш (1е88еп ^е&еп Виск8сћ1и88 ће^ећо&епеп 15 8Шск Ог1§1па1ВпеГеп, (Јигсћ \уе1сће ег ппсћ, 80 о!1 тћ (Ие Нап(1 аи8 \Уегк 1е§1е, уоп <1ет8е1ћеп \те§20§, (11е Шеггеи^ип^ ги уегбсћаГГеп. 1Јав 1.ч1 сћшјет^с, м г а8 1сћ оћеп 8а§1е, (1а88 тћ 8е1пег ЕгеипДасћаЛ ипЛ 8ешеи СезећаЛеп теЈпе е1§епе РД сћц \ уоГиг ег т1сћ пип с1ег Уегап1\\ог1ш1^ ии1егг1сћ(;, ^еор/ег!; иш! 1ап1ап^е8еШ ћаће. , (Иродужиће се.)

Разни печати у манаетирима Раваници и Манаеији у Србији. Кад сам 1902. године иутовао по Ср бији, посетио сам тада и две лавре ерпске: манастире Раваницу и Манасију, од којих је срва задужбина кнеза Лазара, а друга његова сина деспота Стевана високог. Добротом тадањих старешина њихових: ЈосиФа и Мирона (Ђорђевића, који је дотле био игуман манастира Ковиља у епархији бачкој), прегледао сам, проучио, снимио и на месту описао неке старе нечате, који се у та два манастира налазе, а сад сам ево стигао, да их описане јавности предам у овом листу. I. Печати у Манастиру Раваници. 1.) течати ман. Раванице. а) Први нечат је од туча, без дршка, са ушицом за вешање. Он је иравилно округао, у промеру има 45 тт. Слова су и слика на печату удубљена, према томе је служио и служи за печаћење воском. Али нритиснут на восак врло се сдабо огисак види, јер је слика слабо дубоко урезана. Прављен је г. 1620. те је према томе стар 286 година. На печату је исе чена слика храма — вазнесења Господња. У врху је Исус Христос, окружен обла-

ком, испод њега постранце 2 анђела (један десно други лево), а испод ових лвк апостолки на гори Јелеонској. Око главе Хри^ стове има запис: с десне стране: 10, с леве ХР; а око главе анђела урезана су слова ЛГГ-/1И (ангели). На месту, где су изображена лица апостола, једно је нарченце туча искочило из печата, те отисак на том месту не може пишта да покаже. Слика вазнесења заокружена Је тананом правилно изведеном округлом ивицом, а иза ивице се налази урезан натнис правилним минејским словима српске редакције: 4- ц>враза кхзнесеч^ ^ка а печатк/ианастира рдваниц«. и / моцји иочикакта. На горњој страни има запис, који је местимице изгребен, а гласи: писд јшдн ^ -|дјлк — ка л>кто зрики |Ц)/инга ерека (што значи можда: родом из Смедерева?) б) Друти печат је такође од туча и без великог дршка И он је сасвим округао, у промеру има 5 ст. На њему су слова и слика испуичени али врло слабо тако, да нит' се види отисак тинтом нит' у воску. Међутим се на самом нечату јасно види и слика и натпис. Слика јч готово копија ирвог печата. Озго је Исус Христос окружен облаком но без натписа око главе, испод њега анђели (2) и у дну аностоли. И овде је слика заокружена правилном цртом, а око слике је овај натпис: -ј- ижразк кхзнесешга ^ка : шчлтх <манастираванице ; изде почнкактк /иофи стго кн/лзл лазарга. На овом печату није означена година постанка му, као на првом; но судећи по ивради и писму рекао бих, да је млађи од првога, али свакојако да и он спада у 18. век. Овај печат је скоро повраћен у свој манастир, а кад га је и ко га је из Раванице пре тога однео, не зна се. Пр е неколико година донео га је амо игуман Мирон Ђорђевић. Сам ми је он причао, да га је као игуман ковиљски добио од Марије удове Алексијевић из Сентомагпа, а ова да га је добила од њене неке тетке, која је била удана за неким сликаром 2.) Печат Венедикта ЕраљевиЛа бившег владике далматинског. Печат је од туча са дршком. Овалан