Српски сион

С тр . 414.

СРПСКИ сион

Бр. 15.

народа нашего радост и утјешение к Нам ириспје, и по зактеванију обшченародному всја свободи и привилегии в точном и право толкуемом гласу јеја кр. валичества всемилостивјејше потвержденија принесе: которија, јеже в болше милости кралевекија увјерение, народу нашему славному, јако и даље обичајно, в соборје народном нублицирати потребно и веема должно не само нам, но и високославному двору кралевскому милостиво призналосја. На тое бо и нарочити кралевски комисар јего ексцеленциа Г. барон от ЕнгелсхоФен декретсм и подобајушчеју инструкциеју учрежден, от јеја кр. величества народу нашему внутр собора нарежден јест; откуду сљедует, да он Господин тако нареждени комисар в сих странах, јешче нарочитоже в Славонии бавјасја желати будет, от страни народа того собора термин. Того ради, занеже церков и клер народу предходит, необходително нужд* и потреба в первих снитисја собчру Архијерејскому, ашче не в' иних дјељех, то поне јакоже всегда обично бист, о наредбје того собора и термина јего, имже би мсгал се ва поискание и Г. комис?ру на глас дати. Да не будет убо нам совопрошатисја о досадашних Вашего Братства с Нами не« састанках невједомими нам узроки бившим (за време иатријарховања Ароенијева, не хтедоше епископи долазити у седнице синодске), једино точију љубви вашеј о :тављаем, јединоју или другоју, партикуларними персонами, узрокованаја или под тими биваемаја презрјети, а обшчаго добра, ползи, напредка, прирастјенија и последка попечение к сердцу узети, и на сие позвание Наше неотеготитисе, ила кијми либо приликами неприпетствовати се на прежде бити подобајушчем архиерејском собрании сосједание братства вашего присудствием и дјелом исполнити мјесто: но да термин и Г. Г. Архиереем назначени осмаго дне т. ј. по сем сљедујушчаго Ноемвриа мјесјаца, љета текушчаго, здје обрјестисја; в случајуже да би вемса на ниње речени термин код Нас здје указати се не могли, тако до четиринадесјатаго дне јавленаго мјесјаца потшчати се изволите овдје бити, $$ко не би су нрочаја Г. Г. Братиа на

первиј термин прише^ша, много и долго Преосвјашченство ваше ожидати нужду имјели. В тој надеждје и ожидании непремјеном пребиваем Вашего Преосвјашченства Благ желател В Карловцје 15. Окт. 1743. Арсенији четверти с. р. II. Истом Епископу. Арсенији Божијеју милостију православни Архиепископ пекски, всеја Сербии, Болгарии, Помориа, Далматии, Босни, Хорватскиа, обон пол Дунаја и цЈелаго Илирика Иатриарх. Преосвјашченому Г. Алексију Апдреевичу православному митрополиту Ахилскому и Енископу Костајничкому, Зринополскому, Лике и Грбавија. Честному клеру церковному, монастирскому и помјесгному, потомже и всјем тојажде епархии и предјелов благородним Господам военачалником, шчабс- обр и унтер оФицјером, и цјелому Христианскому воинству: равпо јпко и коморским ОФициалом и всјакаго состојанка, мјеста, званиа и художества, восточнија јерусалимскиа церкве православним Христианом. Нашем возљубленому о Христје Брату и в свјатом Дусје чадом љубезним, милости и мира с молитвечим поздравлением от Господа Бога просим и желим. Братству и христољубиам вашим досље доволними мјерами в јавление доведено јест, на колико јеја освјашчељејшее кр. величество Наша всемилостивјејшаја монархиња и земли Госпожа, ово от древности водимују сербскују к своему двору Августному и насљедним царствам јеја вјерност, овоже пак в скоро нротекших и јешче текушчих љетјех за крјепост и благословение праведнаго, јеја протвв непријатеља оружија от свјатија церкве нашеја и честнаго клера вознешенија молитви и моленија Богу, вјернаго своего воинства илирическаго храбраго подвига и на враги побједоноснаго ополчениа и в сего рода и народа нашего